Јел' ово владавина демократије или државне мафије? 

Властодршци у Босни и Херцеговини се уз пословичну галаму свађају и договарају на разне теме, па тако и о „убрзаном путу“ ка Европској унији. Али, испод све те галаме, у тишини настављају да убрзано дијеле јавна добра заобилазећи европске стандарде. Дају под концесије земљу, шуме, ријеке, руде, и то тако да се што мање зна о тим пословима: никада у већинску корист народа и грађана које заступају.

Тако се у Републици Српској припрема нови закон о геолошким истраживањима, а предсједник Милорад Додик већ увелико говори о милијардама марака рудног богатства које би могло да се да под концесију: има литујума на Мајевици, племенитих метала на Озрену и другим локацијама.

Само ријетки у опозицији се гласно буне, а Додик само што не каже да се једино он пита за све у том послу и да ће све то подржати његови коалициони партнери: Петар Ђокић, Ненад Стевандић и остали Нешићи.

Тако некако је у Федерацији БиХ премијер Нермин Никшић већ завршио један такав посао у Варешу, након процедуре која је била више затворена, него отворена, али погађате: и ту је исто реч о милијардама марака. Шта ту онда има да преиспитују надлежни министар Рамо Исак и остали надлежни коалициони партнери, Елмедин Конаковић и Един Форто, кад су у свему саучествовали.

Исто као и Драган Човић и први опозиционар Бакир Изетбеговић, који су од раније у томе учествовали. И не само у томе.

А сви који вјерују у бајке да ће овдашњи народи и грађани имати највише користи од десетина милијарди марака природног богатства – могу да наставе да им аплаудирају: данас Вареш, сутра Лопаре и Озрен, а прекосутра ко зна гдје. Могу да наставе да аплаудирају свој тој домаћој и страној господи са запада, истока, севера и југа, која се уби објашњавајући како ради за добробит народа и грађана у овој земљи: а приходи од концесија на јавна добра и пратећи приходи који остају тим народима и грађанима, у односу на профит концесионара, толико су ниски да би се томе могли насмијати и у неким афричким земљама. 

А о заштити животне средине и еколошким стандардима, који важе у Европској унији, да се и не говори: довољно је видјети да неки концесионари подносе тужбе против еколошких активиста или им пријете тужбама, иако неколико појединаца и малих удружења не могу бити никаква стварна пријетња великом пословању концесионара - да је то пословање тако препоштено и друштвено одговорно, као што за себе тврде.

Свему томе могу да аплаудирају сви они који вјерују да овдје нема корумпираних домаћих власти, већ да је то право племство које ће милијардама марака од племенитих метала и рудног богатства још више обогатити овдашње народе и грађане: исто као што је несебично чинило и са земљом, шумама, ријекама....

Скоро све је тако дивно и красно у тој њиховој бајци, да се само „луд“ човјек може запитати: јел' ово владавина демократије или државне мафије ? 

Аутор: Слободан Дурмановић/ БН ТВ