Литијум подијелио мјештане Лопара Огњиште или профит?

Експлоатација литијума је погубна по животну средину, поручили су заговорници здраве животне средине на трибини “Утицаји рударења литијума на животну средину и заједнице” коју је у Лопарама, мјесту потенцијалног рудника литијума, организовало Еколошко удружење Еко Пут из Бијељине у сарадњи са Еко БиХ мрежом. “Постоји више начина вађења руде и производње литијума, па је за коначан суд неопходна студија”, поручили су неки од учесника расправе.

Иако још нема ни назнака о Студији о утицају на животну средину, јавност не престаје да бруји о потенцијалном рударењу литијума у Лопарама. Доказ је и рекордан одзив грађана Лопара на трибину “Утицаји рударења литијума на животну средину и заједнице”.

“Борићемо се свим силама да сачувамо нашу дједовину, своје гробове. Ако треба Моткама ћемо се тући”, каже мјештанин Лопара Слободан Алексић.

“Требало би да то прихвате сви. Они који немају земљу они се буне, они који имају не буне се, они прихватају да се ради и да држава иде напријед и општина Лопаре”, става је његов суграђанин Милорад Јовић.

Шта подијељеном становништву кажу професори? Једни су изричити - утицаји рударења литијума су погубни. Други, освјетљавају више могућности.

“Литијум се експлоатише у пустињама Америке, Кине и Аустралије управо зато што је технологија екстракције литијума погубна по животну средину”, навела је др Драгана Ђорђевић, научни савјетник на Универзитету у Београду.

Професор Рударско-геолошког факултета из Тузле Тихомир Кнежичек каже да нема одговора на многа питања, између осталих:

“Нема одговора шта ће се радити са тим када се откопа. Постоје двије опције, да се прерада ради у близини локалитета, а друго да се ископана руда натовари на бродове и вози у Кину или Француску рецимо како ради Канада са комплетном својом рудом литијума.”

Ђорђевићева је додала да се у пустињи Атакама налази 70 одсто свјетских резерви литијума.

“Тај литијум се налази у сланим водама и експлоатише се са површине. Свако друго експлоатисање је погубно по животну средину.”

“Нове технологије у преради литијума подразумјевају затворен циклус. То значи да вода која се употребљава не испушта се и она циркулише све вријеме. Касније се она, након неколико година може конзервирати или поновним хемијским процесима очистити од других штетних компоненти”, каже професор Кнежичек.

Полазна тачка еколога је нетакнута природа, свака деградација природе је недопустива, било да се ради о копању литијума или шљунка из ријечних корита.

“Друштво и заједница би требало да се развијају у смјеру производје здраве хране и да сачувамо нашу воду да буде здрава и чиста. Данас, сутра, можда ће цијела БиХ постати један велики рудник. Питање је да ли то желимо? Старији су још мало ту, али шта ће ови млади, шта ће они који ће тек сутра кренути да живе”, навела је Снежана Јагодић Вујић испред Еколошког удружењеа “Еко пут” из Бијељине која је уједно и организатор трибине.

Учешће у разговору узели су и представници Удружења “Не дамо Јадар” из Горњих Недељица.

“Та прича о литијуму је једна велика лаж којим се манипшулише, по нашем мишљењу. Ми обични људи морамо да кажемо не. На питањима о тако великим пројектима мора да буде питана локална заједница.”

Управа ове локалне заједнице чека званичну стручну студију.

“Мислим да је све преурањено јер нема студије о томе како ће се радити експлоатација. Ми ћемо заузети став након што се објелодани та студија, а истраживања која су вршена нису нанијела штету екосистему наше општине”, каже начелник Радо Савић.

Истраживања су трајала три године. Вршила их је швајцарска компанија Аркор. Осим литијума нашли су - највише магнезијума, а потом и калијума и борона.

(БН) Фото: БН