Није више идилично у СНСД-у. Хоће ли бити "сјече" кадрова?

Иако је годинама СНСД важио за странку која сва препуцавања чланства рјешава иза затворених врата, посљедњи примјери показују да су незадовољства дугогодишњих СНСД–оваца толико јака да су морали испливати у јавност. Да ли ће политичка ватра која је тињала годинама унутар највеће владајуће странке да се разбукти? Незваничне информације БН телевизије кажу да фракције у овој партији имају толико непомирљиве тонове, те да су све извјесније смјене појединаца који су тренутно у самом врху странке.

На црвеној идиличној политичкој фотографији СНСД–а полако почињу да се уочавају пукотине, без обзира на сва упињања лидера Милорада Додика да их закрпи. Недавни иступ Лазара Продановића, једног од дугогодишњих и најистакнутијих чланова ове странке и припадника фракције Небојше Радмановића, који је оптужио врх странке за корупцију, иза кулиса је уздрмао односе у партији, иако све покушава да се заташка.

„Обично су те личности које су се усудиле да подигну главу, углавном у тишини нестајале са политичке позорнице. Препуштањем тог јавног политичког и партијског простора гласнијим особама из партије, мислим да има све више незадовољства у странци, али су се одлучили за опортунизам и ћутњу, чекајући да неко други ријеши проблеме за које сматрају да постоје“, поручује Тања Топић.

Да Милорад Додик било коју врсту отпора рјешава по кратком поступку, најбоље показује примјер Момчила Антонића, који је након јавне подршке Лазару Продановићу, експресно скинут с позиције директора ГАС – РЕС - а.

„Ја сам био убјеђен да ће послије тога нешто да се деси, али ће изгледа појести вук магарца. Додик ће изгледа да смири све, ако треба и на исти начин као што је смирио Драгу Калабића. Очекивао сам зато што Лазар Продановић није небитан шраф у машинерији СНСД–а. Али ево свједоци смо, послије тога немамо никакав ЕХО“, каже новинар Горан Дакић.

А лоше се изгледа пише и генералном секретару Луки Петровићу. Како незванично сазнајемо, Додик има намјеру да Петровићу одузме функцију генсека и препусти је Радовану Ковачевићу. Као потенцијално име за дијељење те фотеље са Ковачевићем, помиње се и Сања Вулић.

Да дувају чудни вјетрови у Херцеговини, најбоље показује посљедња посјета Милорада Додика Требињу. Наводни повод за изненадни лет на југ, док је Лука Петровић био у пословној посјети Кини, био је обилазак радова на изградњи болнице. Занимљиво је да му друштво нису правили они који то иначе раде, попут Илије Таминџије, Мирка Ћурића и Драгослава Бањка, најближих људи Луке Петровића.

Њихове позиције заузели су, како се тврди, Срђан Симовић, један од Додикових људи од повјерења у Херцеговини, а у Требињу познат по врло супротним ставовима у односу на Луку Петровића, те директор Болнице у Требињу, иначе зет Срђана Симовића.

„Зна се коме се глава скида. Онај ко превише политички или финансијски ојача. Њему се глава скида, а остали ће бити смирени или подмирени“, поручује Дакић.

„Што се тиче Херцеговине, не знам кад сам чуо било какав тон који би могао имати обрисе неког дисидентизма. Постоји можда незадовољство расподјелом плијена, па можда због тога долази до дисконтинуитета и несарадње“, каже Александар Трифуновић, уредник портала "Бука".

Управо са Луком Петровићем проблем су имали и челни људи из градског одбора СНСД – а у Бањалуци. Не тако давно, Владо Ђајић је јавно рекао да није задовољан кадровском политиком коју генерални секретар води. Милорад Додик је помирио немирне духове, а упућени сматрају да је јасно зашто је то тако.

„Ја мислим да Милорад Додик има за циљ да освоји што већу популарност у Бањалуци, коју губи годинама. Мислим да ће бити у потпуности оријентисан крајишким кадровима, из ове зоне. Мислим да је Милорад Додик политички потцијенио Владу Ђајића у неком тренутку. С обзиром на договор који је Додик, не још увијек јасно, постигао са Драшком Станивуковићем, али очигледно да га има, и то је натјерало Владу Ђајића да ради самостално. Начин његовог бављења политиком, свиђао се он нама или не, али он је тренутно највећи сакупљач гласова за СНСД у Бањалуци“, каже Трифуновић.

Није то једини „пожар“ који је Додик морао да гаси у властитој странци. У јануару ове године кључало је и у Градском одбору у Источном Сарајеву, и то због лидера ДНС Ненада Нешића. Руже нису цвјетале ни у Општинском одбору СНСД - а у Теслићу, а све је завршено искључењем Драгана Богданића и Ђорђа Гајића из странке.

Свађе и сукоби већ дуже од годину дана потресају СНСД у Сребреници, као и у Козаркој Дубици. А да се у СНСД-у нешто дешава потврђује и Бијељина, у којој је такође раштиман оркестар. Иако из ове регије долази и по неколико директора, посланика и министара, свако вуче на своју страну.

Додатно су уље на ватру долиле и видљве и невидљиве санкције истакнутима члановима СНСД-а, а лоаклни избори су на прагу.

(БН)