Дијаспора спасава БиХ: Дознаке веће од инвестиција

Ових дана чули смо хвалоспјеве како је РС малтене рајско мјесто за инвеститоре. Статистика биљежи раст страних инвестиција у овој години, али то није довољно за озбиљан економски развој, сматрају економисти. Истовремено, дознаке дијаспоре су три пута веће од страних инвестиција што има свој значај, али открива и болну истину да нам становништво одлази.

Лидер у региону у привлачењу страних инвестиција је Србија. Чак 70 одсто свих инвестиција усмјерених ка Западном Балкану слије се у ову земљу. Вриједност страних улагања у Србију вишеструко је већа од оне у БиХ.

 „Од укупних прилива директних страних инвестиција у БиХ, на РС у задњих 20 година на годишњем нивоу отпада само 23,5 посто“, каже економиста Миленко Станић. 

Међутим, власти Српске ових дана нас увјеравају да је РС најповољније пословно окружење у  региону, а истовремено премијер не успијева да наведе барем три највеће стране инвестиције, назив фирме, колико новца је уложено и колико људи потом основу запослено.

“Треба да вас сад одведем кад се заврши актуелни час у град Лакташе и да погледамо двије инвестиције које се раде поред ауто – пута и магистралног пута и видјећете да су то милионске инвестиције. Ако мислите да велике стране инвестиције могу да се ријеше за 24 сата или како ви мислите преко ноћи, ја бих вас питао да разговарамо о инвестицијама из неког претходног периода”, изјавио је премијер Радован Вишковић. 

“Ако једна ноћ траје 18 година онда и сам премијер је признао да грађани РС већ 18 година живе у мраку”, прокоментарисала је економиста и посланик СДС-а у Народној скупштини РС, Мирјана Орашанин.

Док премијер покушава немушто да се сјети неких инвеститора, економисти указују на оно што их одбија.

„Инвеститори не желе улагати у БиХ због политичких, правних и економских ризика, с једне стране, а с  друге стране, због бирократског апарата. То значи блокаду не само на нивоу државе, ентитета, кантона већ прије свега јединица локалне самоуправе гдје имамо дискреционо право неког начелника да блокира инвестицију што није добро“, каже економиста Адмир Чавалић.

„Ако имамо у виду стопу корупције која је значајна у нашој администрацији, ако имамо у виду политичку нестабилност, висок проценат сиве економије, велики број парафискалних намета онда се укупни трошкови за директне стране инвестиције повећавају и неутралишу било који позитивни утицај па и ниску стопу пореза на добит“, каже Станић.

За то вријеме дијаспора не заборавља своје ближње. Дознаке од дијаспоре у последњих десетак година прелазе три милијарде и значајан су финансијски потенцијал, али прије свега усмјерен на спасавање од глади становништва.

 „Највећи дио дознака иде на покриће потрошње, мали износ иде на инвестиције што јесте проблем. Свакако би било корисније да наши радници који су отишли у иностранство и располажу и знањем и финансијским потенцијалом та средства усмјере на инвестиције овдје, да отворе привредне субјекте, запосле наше раднике, да они зараде, да својим радом остваре услове за живот“, истиче Станић.

“БиХ има око осам посто БДП прилива из иностранства по основу дознака и то је веома значајно, али то с друге стране говори о великом исељавању становништва које одлази да ради у иностранство. Јасно нам је да нам становништво оде и да није тих прилива из иностранства по основу дознака наш народ сигурно не би могао да опстане на основу пензије од 300, 400, 500 максимално 600 марака”, каже Мирјана Орашанин.

Да нема ових прилива много више би било гладних. Али, не треба заборавити ни проблем који чека у блиској будућности. Комплетне породице одлазе са намјером да се не врате, а значајан број људи који прима ту помоћ умире. Питамо, мисли ли ко о томе?

(БН) Фото: Илустрација/бусинесс-магазине.ба