Зашто Русија тражи плаћање рубљама и ко је прихватио?

Русија је у сриједу отворила нови фронт у рату у Украјини пресјекавши доток гаса у двије земље Европске уније, што је драматична ескалација сукоба који све више постаје шира битка са Западом.

Дан након што су Америка и други западни савезници обећали да ће повећати војну подршку Украјини, Кремљ је повећао улог користећи свој најважнији извоз.

У меморандуму, руски гигант Гаспром рекао је да више неће достављати природни гас Пољској и Бугарској јер априлске уплате нису обавиле у руским рубљама, као што је тражио предсједник Владимир Путин.

Руски лидер је крајем марта донио одлуку да “непријатељске” земље гас морају да плаћају у рубљама, постављајући рок до 31. марта. Међутим, тај датум је дошао и прошао, а гас је наставио да тече у нормалним количинама, па су се појавиле разне теорије – од тврдњи да Путин чека парави тренутак да “заврне славину”, до тога да је све био блеф.

Ипак, Путин је у сриједу ујутру испунио своју пријетњу, изазвавши прави политички и економски потрес. Европске владе редом осуђују тај потез као “уцјену”, а цијене гаса у Европи су скочиле за 23 одсто већ сат времена након вијести из Русије.

Зашто Русија тражи плаћење у рубљи

Гардијан је прошлог мјесеца покушао да одговори на питање зашто је плаћање руског извоза у рубљама постало главно питање за Кремљ, и да ли би Путин могао да прошири план на извоз нафте, житарица, ђубрива, угља, метала и других кључних роба.

Од почетка рата у Украјини вриједност рубље је драматично пала са око 85 евра на 110. Само интервенцијом руске Централне банке успјела је да дође до вриједности од 94,1 евро. Са рубљом на тако ниском нивоу, руски извоз је доносио значајно мање новца.

Више вреднована рубља не само да ће донијети више готовине, већ је и ствар поноса Москве да земље пристану да плате руски извоз у руској валути. Већи фонд рубље, генерисан тражњом страних земаља и компанија за руском робом, омогућио би Москви да оспори доминацију америчког долара на глобалним тржиштима, мада није јасно да ли би Кина подржала такав план.

Неки аналитичари су такође истакли да су долар и евро мање корисни Москви у тренутку када се суочава са оштрим санкцијама. На примјер, када је остала без приступа доларима и еврима преко међународних берзи, Русија је такође предложила да камате на своје дугове деноминиране у еврима плаћа рубљама.

Сада Кремљ разматра планове да сва извозна продаја буде у рубљама, искоришћавајући свој готово па монопол у основним сировинама за производне процесе, од ђубрива до аутомобила.

Један примјер је паладијум, који аутомобилске компаније користе за производњу каталитичких претварача. Око 40 одсто свјетске понуде метала долази из Русије, а 90 одсто руске производње иде у аутомобилску индустрију.

Ако су произвођачи аутомобила приморани да бирају између куповине паладијума у ​​рубљама или тражења залиха негдје другдје, вјероватно ће им политичари, који желе да изолују Русију, рећи да потраже на другом мјесту. Међутим, тај потез би скупо платили, јер би највјероватније дошло до рационализације и затварања фабрика аутомобила.

Ко је пристао да плаћа гас у рубљама?

Руска листа “непријатељских“ земаља састављена је од држава које су јој увеле санкције. Послове са компанијама и појединцима из тих земаља мора да одобри специјална владина комисија.

Међу земљама су Америка, чланице ЕУ, Велика Британија, Јапан, Канада, Норвешка, Сингапур, Јужна Кореја, Швајцарска и Украјина. Неке, укључујући Америку и Норвешку, не купују руски гас.

На Путинову одлуку крајем марта први су реаговали Берлин и Париз. Француски предсједник Емануел Макрон рекао је да руски потез “није у складу са оним што је потписано и не видим зашто бисмо га примјенили”. Слично је поновио и њемачки канцелар Олаф Шолц, рекавши да постојећи уговори то не предвиђају и да Берлин неће плаћати гас у руској валути.

Инсистирање Кремља да се садашњи уговори у еврима и доларима промијене у рубље су у супротности са међународним протоколима. Гаспром се на то њије позивао чак ни током Хладног рата када су тензије између Совјетског Савеза и Запада биле на врхунцу.

Њемачки јавни радио Дојчландфунк назива Путиново инсистирање на рубљама “паметним шаховским потезом“ јер ставља Њемачку и друге земље ЕУ пред избор између “куге и колере”. Ако би стварно плаћале у рубљама, драстично би ојачале руску валуту и тамошњу Централну банку, чиме би подрили сопствене економске санкције. У супротном, велико је питање да ли би европске економије успјеле да преживе ембарго на руске енергенте.

До сада је у ЕУ једино Мађарска отворено пристала да плаћа руски гас у рубљама. Министар спољних послова Петер Сијарто тврди да земља има рјешење које “неће нарушити ЕУ санкције”, али је реакција у Бриселу свакако била бурна.

Словачки министар економије Ручард Сулик рекао је недавно да његова земља “не може да приушти” да остане без руског гаса и да ће га плаћати рубљама ако буде потребно, али се након тога огласио премијер Едвард Хегер рекавши да ће Словачка бити “јединствена” са другим ЕУ чланицама у одбацивању руског захтјева.

У сриједу су се појавиле вијести да се Аустрија повиновала условима Русије у плаћању гаса, али је канцелар Карл Нехамер то касније демантовао као лажне информације. Нехамер тврди да Аустрија, која увози око 80 одсто гаса из Русије, и даље плаћања врши у еврима, пише Блиц.

Ипак, десет неименованих европских купаца руског гаса отворило је рачуне код Гаспром банке, а четири су већ платила гас у рубљама, пише у сриједу “Блумберг” позивајући се на упућене изворе.

(Блиц)