Посљедњих година дијаспора све више новца шаље у БиХ

Количина новца која из дијаспоре стиже у БиХ почела је да расте посљедњих неколико година. Грађанима финансијска помоћ често значи опстанак. Међутим, економисти поручују да је то најскупљи новац који показује у каквом стању се налазе привреда и економија.

Дијаспора Босне и Херцеговине је прошле године одријешила кесу, што потврђује податак да је у БиХ послала нешто више од три милијарде марака.

Већина грађана сваког мјесеца бије исту битку-битку за преживљавање: купити храну, платити рачуне, купити лијекове… Свака марка у празном новчанику значи много. Не знају, кажу за шта би је прије потрошили.

Бијељинци који имају дјецу у иностранству кажу да не би могли да преживе без њихове помоћи због малих пензија, поготово они чија је пензија минимална. Захвални су дијаспори за сваку марку коју пошаље.

Неки, кажу, немају ту срећу да им помаже неко из иностранства. Ослањају се на себе или своју дјецу која су запослена.

Грађани новац који добију углавном троше купујући робу коју увозимо, тако да се он враћа одакле је и дошао, додатно увећан зарадом, каже економиста Алекса Милојевић.

 Наглашава да тај новац за нашу економију не значи ништа позитивно јер ми усвари финансирамо Запад.

“Човјек за десет година свог рада отплати све своје трошкове издржавања и школовања. Ради 40 година, што значи да 30 година фактички ради за вишак. Ми на овај начин извозимо највриједнију, људску супстанцу која ће четири пута више обогатити Запад, а нас исто толико пута осиромашити”, сматра Милојевић.
 
Грађани су тога свјесни, као и чињенице да тај новац иде у прилог власти јер купује социјални мир. Кажу да би у супротном у БиХ одавно избила револуција.

Милојевић истиче да власт не зна шта ће са грађанима и како да их запосли.

“Зато их сада гура у иностраство да им шаљу дознаке јер ова влада живи од зла народа, храни се невољом народу. Њој треба што више кредита и што више људи у иностраству да на бази дознака прикупи ПДВ и да се финансира”, каже Милојевић.

Додаје да је данашња власт власт потрошње, а не производње, те да јој не треба привреда јер се не храни порезима из привреде и грађана, него само из потрошње.

“Основна брига власти би требало да буде како да задржи и запосли становништво, а не да се хвали новцем који нам стижу из иностраства јер је то најцрњи и најскупљи новац који пристиже у Босну и Херцеговину”, закључује Милојевић.

(БН)