Куд сада срљати сам, без Русије, Србије и неког ослонца?

Иступи предсједника Србије Александра Вучића, као и руског амбасадора у БиХ Игора Калабухова, који је дао велики интервју руском листу „Известија“ како би се јавно оградио и рекао да не подржава Додикове опасне авантуре и једностране потезе, јасно су показали да је остао сам и опкољен са свих страна.

Дуго су га многи толерисали и имали разумјевања за девијантног понашање, али је својим испадима, иступима и потезима растјерао све око себе а уз њега су остали само они који морају и највеће улизице, поданици и кукавице, који чекају тренутак када ће им бити јасно гдје све ово води и који ће га сутра први оставити кад пробушени брод почне тонути на дно.

Исход последње авантуре је свима јасан, јер ни уз помоћ Русије, Србије, Кине и још неких утицајних земаља не би се могли постићи циљеви које је Лажни Вођа амбициозно зацртао, повратак надлежности које је раније сам пренио са ентитета на ниво државе и заједничких институција, а чији је једини циљ био да заштите њега и олигархију од одговорности, омогуће наставак и одржавање тоталитарне власти, анархије и деструктивног система.

Српство, лажни патриотизам и наводна борба за Републику Српску само су маска и смоквин лист којим се покушавају  сакрити стварне намјере – потпуног овладавања Српском и претварање у приватни феуд једног човјека и једне породице, из које би на силу били протјерани сви који не би били апсолутно покорни великом вођи.

Куда ће сада да срља сам, остављен од свих? Што дуже буде срљао то ће за њега штета и последице бити веће, јер је исход најновије авантуре већ сада, на самом почетку, свима јасан. Да има још мало разума, прихватио би добронамјеран савјет и повукао се са свих функција, давно је била 1998. кад нас је зајахао као премијер, али је проблем што огромна моћ, богатство и апсолутна власт потпуно помуте разум и што диктатори у тоталитарним друштвима не виде кад су прешли црвену линију и када је вријеме да се повуку.

Лукач и Драго Калабић су се јасно оградили од шизофрене политике, како сам то и најављивао последњих дана,  стидљиво се дистанцира чак и Мазалица својим твитовима, али питање је има ли критичне масе у СНСД-у која би се одупрла лудилу и пропасти, рекла доста је, овако више не можемо тумарати, или је страх јачи од савјести и разума!?

Чињеница да је након јасне поруке Александра Вучића послате из Алексинца да не подржава Додика и његове опасне авантуре само млађани Антонић изашао у јавност да брани Шефа, док остали у СНСД-у гласно ћуте а Жунић у немоћи умјесто одговора на новинарско питање позива министре да образложе приједлоге, јасно показује колико је сати.

Искусни камелеон Шпирић, Радмановић, Новић, вјерујем Тегелтија и остала „сарајевска“ екипа СНСД-а данима ћуте у преломном тренутку јер су постали свјесни да су први на удару и да им је он постао тег око врата који их вуче на дно. Питање је када ће унутрашњи притисак у СНСД-у да експлодира као претис лонац, и да ли је дошао тренутак истине и коначног обрачуна? Чак су и кључни ментори са запада коначно схватили да не вриједи више играти на потрошеног човјека који је остављен од свих, и не би се требало изненадити ако и они пилатовски оперу руке и пусте воду, по свом старом обичају.

Већина у СНСД-у свјесна је опасности која се надвија, да су они постали таоци човјека који је изгубио разум, да глава вриједи много више од синекура и привилегија, и ова криза могла би довести до ескалације тињајућих сукоба фракција унутар СНСД-а и великих пукотина.

Додик пилатовски пере руке и приморава Чубриловића, Вишковића и Жељку да због његовог личног интереса потписују сулуде законе и одлуке, свјесни су велике одговорности у коју их гура човјек без трунке савјести и скрупула. Какви су то документи, личне карте, пасоши или саобраћајне дозволе којима нећемо моћи ни преко Дрине, можда ни преко Брчко дистрикта, и ко је луд да тако нешто потпише, а припрема се читав сет сличних шизогених мјера и закона?

На вријеме упозоравам добронамјерно функционере СНСД-а да добро размисле како гласају, шта потписују и какве одлуке доносе, јер ће сутра због тога бити позвани на одговорност, и немој да буде да их нисам упозорио.

Имају довољно времена да добро размисле да ли ће спасити душу у последњи час и напустити брод који тоне, омогућити народу да поново устане и почне да се опоравља, или ће са њим срљати до краја, који је јако близу!?

(<спан стyле="цолор: #3598дб;">Небојша Вукановић)