Власт у Српској сије страх и гуши протесте грађана!

Због сталне неизвјесности од сукоба, страха из прошлости и навике на ауторитарне вође, грађани БиХ се плаше протеста и промјена било власти, или промјена на радном мјесту и лошег односа послодавца према раднику.

Зато су протести остали само на папиру или на друштвеним мрежама. Многи би хтјели да поправе стање у којем се налазе најављујући протесте или отпор, желећи да упозоре и на тај начин покушају да промијене ситуацију.

Међутим, због недостатка одлучности од реализације протеста често не буде ништа. Посљедњи протест у Републици Српској био је протест угоститеља који су тражили право на рад које им је било ускраћено одлуком Републичког штаба због вируса корона. Међутим, већина је добила кривичне пријаве.

 „Да ли то значи да ће свако ко подигне глас имати проблем са законом да ће они кроз институције да процесуирају људе и да ће им стварати проблеме било на послу или било шта. Живимо у полицијској држави и држави у којој немамо право мишљења и на свој став“, каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС.

Покушаји надлежних да повећањем плата од 20 до 30 марака смире радничко незадовољство није довољно да улије сигурност, сматра Татић и додаје да ни најављено кажњавање послодаваца који пријављују раднике на 4х, а у реалности тај радник ради 8 сати и више, неће помоћи раднику који углавном сноси највеће посљедице.

 „Јавна тајна је да 50% угоститљеских радника у РС ради на 4х ко је крив за то, прво сам радник што је пристао на то али плаше се људи за своју егзистенцију и да не остану без посла. Тај сам радник није заштићен јер ако инспекција дође и ако ја као радник укажем на недостатке које имамо и послодавац то са инспекцијом ријеши постављла се питање да ли послодавац и инспекција то раде заједно“, каже Жељко Татић, предсједник Удружења радника угоститељства и туризма РС.

Један од разлога зашто нема побуне због лошег стандард људи је тај што се већина грађана уморила јер су у протеклих 30 година стално били под неким притиском да се за нешто буне и да нешто што је нормално не могу да остваре без борбе. 

 „Страх који људи имају не само због послодаваца већ се плаше да ли ће га неко видјети и да ће остати без посла и управо то је кључно и надам се да ће се промијенити јер када људи добију храброст и кад виде да се може протествоват да не сносите одговорност ни репресију или да останете без посла, онда ће протести бити масовнији и уродиће ефектом“, каже Стефан Благић, Рестарт Српска.

И док се на Западу промјене посматрају као прилика за напредак, код нас се промјене и даље посматрају са одређеном дозом резерве па и страха. Народ је навикао да се налази под нечијом „чизмом“ јер су увијек постојале или још увијек постоје ауторитарне вође који своју личност и начин владавине постовјећују са државом.

(БН)