Питања која траже хитне одговоре надлежних људи

Питања која траже одговоре надлежних, кско би унаприједили процес имунизације.

Пише: Доц. др сци. мед. Слободан Станиц

Искуства из земаља у којима је почео процес имунизације показују различита искуства, док нпр. у Француској тај процес споро иде до 30.12 вакцинисано је око 190 људи.

У Израелу је показан висок степен одговорности и изузетне организације. Израел је у врло кратком року успјешно провео вакцинацију преко милион људи.

Посебан значај лежи у чињеници да је вакцинација против САРС- ЦОВ 2 вируса проведена вакцином која захтјева посебне услове транспорта, складиштења и дистрибуције.

Највиши степен подршке вакцинацији при анкети градјана забиљежен је у Кини и иде до 80% испитаника, у другим земљама је неупоредиво нижи.

У БиХ када ријешимо проблем набавке вакцина, јавиће се нови, колики број људи ће бити спреман да се вакцинише.

У другом кварталу прошле године имали смо значајна ограничења кретања људи, који су били код својих кућа, имали су доста времена и у недостатку информација од здравственог сектора ту празнину су искористили разни антивакцинални покрети, теоретичари које каквих теорија завјере.

Грађани су били буквално запљуснути порукама и текстовима на друштвеним мрежама што је значајно утицало на негативне ставове према вакцинама и процесу имунизације.

Сада је нужна велика јавно-здравствена интервенција на промјени тих ставова.

Потребно је путем свих модерних облика комуникације послати према грађанима одговоре на бројна питања око којих имају дилему, а здравствени експерти имају јасне ставове и одговоре на њих.

Тих питања је много, а ово су само нека од њих:

- Које вакцине це бити обезбијеђене за наше градјане?

- Која су клиничка испитивања вршена на предметним вакцинама и која тијела су је одобрила у свијету и код нас?

- Шта све чини састав вакцине?

- Колико је вакцина безбједна?

- Ко гарантује да је све наведено о вакцини тачно?

- Које су нус-појаве и контраиндикације за имунизацију?

- Да ли је могуће да на свој захтјев пацијент добије амбалажу и упутство вакцине коју је примио?

- Које технологије су кориштене у добијању предметних вакцина?

- Да ли произвођач гарантује безбједност вакцине и који су правни аспекти тога?

- Да ли ће онај ко прими вакцину, добити потврду надлежних да је вакцинисан?

- Да ли у саставу вакцине постоје било које материје означене ка опасне (алуминијеве соли, жива наноцестице)?

- Да ли ће здравствени професионалци пристати на вакцинацију?

- Ако се вакцина прима у двије дозе, шта ако се закасни са ревакцинацијом?

- Да ли се требају вакцинисати они који су преболили корону?

- Постоје ли докази да је код транспорта, складиштења и дистрибуције испоштован хладни ланац и ко то гарантује?

- Да ли су прије имунизације потребни клинички прегледи или лабораторијски налази и за које категорије?

- Како ће тећи имунизација код имунокомпромитованих особа?

- Које старосне групе и стања ће бити искључена из обухвата имунизације?

- Да ли се може вакцинисати неко ко је непосредно пред имунизацију имао близак контакт са обољелим?

- Да ли се можемо заразити измедју двије дозе вакцине и непосредно послије друге дозе?

- Да ли ће се након имунизације морати носити маска и дрзати дистанца?

- Постоји ли узрочно-посљедична веза измедју имунизације и појаве других обољења ( нпр. аутоимуних)?

- Колико дуго су заштићени од обољевања они који се вакцинишу?

Вјероватно је још много питања на која треба дати јасне и недвосмислене одговоре који и дали јаку подршку процесу имунизације.

Наша јавност очекује одговоре. Потпуно сам свјестан да здравствени експерти и здравствени професионалци имају јасне одговоре на ова и сва друга питања и када их подјеле са градјанима значајно ће унаприједити процес будуће имунизације како би се сузбила пандемија КОВИД-19.

(БН)