Влада Српске пропустила шансу за развој привреде

- Влада је пропустила скоро 10 година шанси да створи претпоставке за динамичнију привредну активност, за раст инвестиција које су на макро нивоу ок 16% БДП-а што је далеко најниже у окружењу и Европи, сматра Јелена Тривић.

„Да је Влада Републике Српске, прије избијања кризе водила политику ниских пореских оптерећења, да је радила на растерећењу привреде, да је у условима у којима је то било могуће олакшала привредну активност и тиме је учинила отпорнијом на било какве екстерне шокове, онда једини излаз из садашње кризе не би била задужења.

У првој својој дискусији о буџету, када короне није било на видику, упозорила сам министарку финансија да добра времена не трају вјечно, да треба да ствара тзв. бафере, тампоне, за времена која долазе. Тада сам добијала прилично самоувјерене одгворе како економија Српске стоји стабилно и расте“- рекла је потпредсједник ПДП-а и посланик у Народној скупштини Републике Српске Јелена Тривић.

Она додаје да би и у случају да није дошла криза изазвана вирусом корона, десио неки други привредни циклус успоравања привредних активности, за које, како каже, такође не бисмо били спремни.

Она истиче да је Влада пропустила скоро 10 година шанси да створи претпоставке за динамичнију привредну активност, за раст инвестиција које су на макро нивоу ок 16% БДП-а што је далеко најниже у окружењу и Европи.

„Када сам 2019. године предлагала смањење збирне стопе доприноса за 2,5 процентних поена, речено ми је да Влада не може изнаћи износ од 90 милиона колико је била пројекција почетног „удара“ на буџет. У истој години купљени су хеликоптер, авион, изграђена је вила на Јахорини, трошена су 24 милиона на стручне услуге, као и дан данас. А та 2,5 процентних поена смањења збирне стопе доприноса значила би привреди. Пропуштена је прилика и да се позиционирамо као стабило политичко окружење, али то су сада чисто политичка питања и нису тема овог пута“, каже Тривићева.

Она даље наводи да ће овако сав терет кризе изазване пандемијом вируса корона Влада Републике Српске пребацити на грађане додатним задуживањем.

„Пројекције које се могу наћи у Документу оквирног буџета показују катастрофалне податке за године које слиједе. Осим што нам је из Другог ребаланса буџета познато да ће се само буџет Републике задужити за нових 710 милиона КМ, пројекције за период 2019-2023. година, показују да ће тај тренд бити настављен и у наредним годинама, када ће годишња задужења премашивати износе и од милијарду КМ.“, истиче потпредсједница ПДП-а.

Према њеним ријечима, оно што ће у годинама које слиједе надолазити јесте сервис тих дугова и да ће управо из разлога што примарни и највећи дио задужења отпада на Владу, односно централни буџет. 

„Тако ће и сервис дуга, односно отплата рате кредита, бити највећи терет за Владу, а сервис дуга ће у неколико узастопних година прелазити милијарду марака годишње, док ће раст дуга водити успоравању и тежем опоравку привредне активности, јер ће сав акценат рада Владе бити на враћању дуга, а не на стварању претпоставки за динамичнију привредну активност, што за Републику Српску на овим степену развоја, дуг од преко 60% БДП-а плус дуг здравственог система од милијарду марака, представља омчу око врата за будући економски раст.„

Из досадашњег праћења рада Владе и прије скупштинског мандата, чини ми се да идеолошки Влада и ја не можемо да се сложимо – она не жели јаку привреду, не жели људе са високим платама, не жели предузећа која не зависе од те исте владе или појединаца из структура моћи, не жели јасна правила игре, не жели привредну активност без елемената корупције.

Зашто?

Па зато што када би све то тако било и када би влада својим радом створила такве претпоставке, онда не би имала механизме моћи уцјене и контроле над многим сферама друштва. Имала би прилично слободне грађане, у економском смислу слободне. А то владајућој елити очигледно није циљ“, закључује Тривићева.

(БН)