Губи ли Српска повјерење код банака?

Република Српска се, према свему судећи, налази пред банкротом и упитно је да ли ће успјети да измирује своје обавезе током цијеле 2020. или ће постати прва “жртва” корона вируса. Република Српска, методом аукције обвезница, покушала је да се задужи за 300 милиона КМ код комерцијалних банака за пуњење буџета и помоћ привреди, али је успјела да сакупи само 137 милиона КМ.

Забрињава чињеница што је банкарски систем изгубио повјерење у способност Републике Српске да враћа дугове, па ће могућност задужења бити отежана или онемогућена, док се очекује драстичан пад прихода, па се поставља питање да ли ће моћи сервисирати своје обавезе.

Из Владе Републике Српске данас су дали неувјерљиво објашњење за неуспјелу емисију петогодишњих обвезница.

Они, наиме, тврде да им овај новац није ни био потребан, јер је у међувремену договорен аранжман с ММФ-ом, те да је “постигнут споразум” с банкама да се смањи ниво потражње обвезница “како би се дио од 200 милиона КМ усмјерио на финансирање пројекта ревитализације путне мреже”.

Ово објашњење вријеђа интелигенцију. У историји вјероватно никад није забиљежен случај да нека држава, ентитет, кантон, град… понуди обвезнице, а онда прави споразум с кредиторима да те обвезнице не купују. То је као када би неко изнио јабуке на пијацу, а онда молио купце да их не купују.

Ако је због споразума с ММФ-ом Влада процијенила да јој треба мање новца, могла је једноставно да смањи понуђени износ обзвеница са, рецимо, 300 на 100 милиона.

Такве ствари се стално дешавају. Рецимо, Влада Федерације у протеклих година отказала више аукција обвезница јер због стања буџета у тим тренуцима није било потребно додатно финансирање.

Осим тога, Влада Републике Српске је само дан пред аукцију мијењала одлуку о задужењу да би убацила дио о валутној клаузули, па се поставља питање зашто тада нису смањили понуђени износ.

Најављени проблеми 

Други доказ да Република Српска губи способност задуживања на комерцијалном тржишту су претходне аукције. Наиме, ово није први пут да банке “повуку ручну” када је ријеч о финансирању буџета Републике Српске у посљедњих мјесец дана.  

Република Српска је 1. априла покушала продати краткорочне трезорске записе за 50 милиона КМ, али је успјела да прода само 40 милиона КМ, што значи да је већ тада дошло до пада потражње, односно да је отежана могућност задуживања.

Трезорски записи су краткорочни вриједносни папири, за разлику од обвезница које су дугорочне.

Самим тим, сигурност поврата новца код трезорских записа је већа па би њих требало моћи много лакше продати. Ако нека држава или ентитет има проблема с продајом трезорских записа чији је рок доспијећа само пола година, онда је више него јасно да има огроман проблем.

Република Српска  је након тога 6. априла успјела продати 35 милиона КМ петогодишњих обвезница уз повећану потражњу. Но, касније се испоставило да је у тој аукцији учествовала Комерцијална банка Србије.

Да је одлука о учешћу била и политички мотивисана, показује каснија изјава предсједника Србије Алекесандра  Вучића.

– Србија и србијанске банке увијек су спремне да откупе обвезнице Србије и Републике Српске – казао је Вучић, из чега произилази да се не ради о чисто тржишној, односно комерцијалној одлуци.

Тврде да имају довољно новца 

Осим тога, из Владе Репубике Српске данас су још казали да ће “реализацијом кредитног аранжмана са ММФ која се очекује у наредним данима буџет Републике Српске приходовати 243,16 милиона КМ, што је уз реализовану емисију обвезница сасвим довољан износ средстава за финансирање свих обавеза”.

И ову тезу је лако оборити. Средства ММФ-а и данашњи приходи од аукције заједно чине укупно око 380 милиона марака. То неће бити ни изблиза довољно да се надокнади пад прихода који ће услиједити у наредним мјесецима, и да се намири штета коју ће приватни сектор претрпјети, а камоли да се поново покрене привредна активност.

Пад прихода ће бити дугорочан, јер ускоро слиједи други талас кризе.

Према новим процјенама Међународног монетарног фонда, бх. економија ће ове године имати пад од 5 посто, што значи губитак у бруто-друштвеном производу од око 2 милијарде марака, док ће глобална економија пасти за 3 посто.

Само у марту извоз из Републике Српске је смањен за 11 посто, а ситуација за април вјероватно ће бити још гора, док је домаће тржиште у потпуности парализовано.

Поређења ради, Србија ће за борбу против кризе издвојити 5 милијарди евра, а Словенија са својих 2 милиона становника је већ одобрила пакет помоћи привреди од 3 милијарде еура.  

Дакле, средства која има Република Српска вјероватно ће бити потрошена на крпљење рупа у наредних пар мјесеци.

Поставља се питање шта ће бити након тога, када се новац потроши, приходи драстично падну, а способност задужења буде десеткована?

Најслабија карика 

На крају, поставља се питање шта је то Република Српска погрешно учинила па да постане прва “жртва” вируса корона? Одоговор је: Тренутно ништа! Проблем је у томе што је пропуштен период од претходних десетак година након кризе 2008-2009. који је био веома повољан за економски развој. 

Република Српска је ушла у ову кризу као “најслабија карика у ланцу” када је ријеч о нашем региону – са слабом економијом, празним буџетом и умањеном способности задужења.  

А  вирус корона, као што је познато, највећу штету наноси онима који су најслабији. 

(Бизнисинфо)