По чему су школе у РС боље од британских школа?

У централном државном архиву у Риму истраживао је мрачну историју НДХ, на Универзитетском колеџу у Лондону завршио мастер студије из методике наставе, а у Подгорици музичку школу… али то је само дио академске биографије професора бањалучке Гимназије Данила Ковача (35).

Република Српска 20.10.2019 | 21:07 У централном државном архиву у Риму истраживао је мрачну историју НДХ, на Универзитетском колеџу у Лондону завршио мастер студије из методике наставе, а у Подгорици музичку школу… али то је само дио академске биографије професора бањалучке Гимназије Данила Ковача (35). 

– Посебно сам поносан на Чивнинг стипендију, коју сам добио од Владе Велике Британије, при чему су ми помогла писма препоруке историчара Горана Латиновића, проректора Универзитета у Бањалуци и Марка Ванер Линдена, професора Универзитета у Кембриџу – каже Ковач.

Ова млади историчар учестовао је и на бројним образовним семинарима у Напуљу, Трсту, Берлину, Бухенвалду, Паризу, Перону, Бечу, Сарајеву… Асистент је на Филозофском факултету у Бањалуци, гдје је 2010. и дипломирао историју, а касније и завршио мастер студије.

Ипак, главно радно мјесто му је у бањалучкој Гимназији, гдје предаје историју и латински на “редовном” националном програму, те историју на међународном ИБ програму, на којем наставу држи на енглеском језику. Уз то, дочекује амбасадоре, држи предавања на италијанском, режира представе са тематиком из историје, организује плесне вечери… Ангажман у Историјској секцији “Византија” се, наравно, подразумијева.

Професор Ковач је познат и по својим ставовима који излазе из оквира уобичајеног и стереотипног. Тако тврди да британски образовани систем јесте добар, али да не би било никакво рјешење “прекопирати” га у Републици Српској, јер и наше школе имају неких предности.



– У средњим стручним школама у Британији се, више него код нас, инсистира на стручној пракси, након које су ученици оспособљени за занат за који се школују. Кад су у питању гимназије, за разлику од наших опширних гимназијских планова и програма, настава у Великој Британији фокусирана је на мањи број тема, које се обрађују интердисциплинарно. Дакле, наши гимназијалци стичу шире опште образовање, што је добра подлога за већину студијских програма – објашњава Ковач.

С друге стране, британски систем школовања, као и онај који се примјењује у Међународном програму бањалучке Гимназије (ИБ), омогућава да академско знање буде подлога за морално и грађанско образовање ученика, критичко размишљање, те прецизно писмено изражавање. 
 
Управо критичко размишљање је оно на чему би наше школе, сматра Ковач, требало да више пораде. Уз то, требало би, додаје он, подстицати и грађански активизам код ђака.

По његовом мишљењу, једно од ограничења британског образовања је оно што их и чини препознатљивим: стално такмичење и борба за високе позиције на ранг листама.

– У школама добар плансман на ранг листи је условљен добрим резултатима ученика, а да би то постигли и ученици и наставници су под сталним притиском. Зато многи добри наставници, након пет-шест година, напуштају овај позив – каже професор Ковач.

Кад су у питању универзитети у Великој Британији, опет због ранг листа, сви се боре за најплодније професоре, који објављују највише научних радова.

– Такви професори често одбијају да раде са студентима и посвећују се искључиво објављивању публикација – каже Данило Ковач.

– У складу са демократским принципима, британско образовање инсистира на важности постојања различитих мишљења у академским сферама. Тај став се са универзитетског нивоа преноси и на средње и основне школе. У том контексту сматрам да је увођење предмета вјеронаука у средње школе РС добар потез. Ученици имају прилику чути различита тумачења о настанку свијета, као и о многим другим важним питањима из различитих наставних предмета. Такође, ученици имају слободу при одабиру предмета вјеронаука или култура религија – сматра професор Данило Ковач.

(Српскаинфо)