Јавна предузећа у раљама власти

Економске реформе на које су се власти у БиХ обавезале заустављене су, а изговор оних који чине владајућу коалицију је да још није формирана власт на државном и федералном нивоу.

Босна и Херцеговина 27.09.2019 | 10:51 Финансијска анализа Међународног монетарног фонда (ММФ) указала је да јавна предузећа у БиХ не доприносе довољно економији, а владе не извршавају своју функцију власништва у складу са смјерницама Свјетске банке и Организације за економску сарадњу и развој.

ММФ је то објавио у истраживању о теми "Предузећа у државном власништву у Босни и Херцеговини: Оцјењивање учинка и надзор".

У свом извјештају ММФ наводи, између осталог, да не постоје тачни, ажурирани и јавно доступни подаци о сектору јавних предузећа те да су предузећа у државном власништву заслужна за око 11 посто укупне запослености, али само десет посто додане вриједности, што указује на то да запослени у јавним предузећима у БиХ производе мање додане вриједности него у другим земљама региона.

"Око 80.000 радника запослено је у 550 јавних предузећа широм свих сектора привреде (око 11 посто укупне запослености). Јавна предузећа имају у власништву 40 посто свих сталних средстава у привреди, а заслужна су за десет посто збирног промета. Међутим, 20 највећих јавних предузећа у погледу сталних средстава и промета чини око 80, односно 70 посто укупних сталних средстава и промета јавних предузећа", пише у ММФ-ом документу.

Највећа јавна предузећа у власништву централних влада су у сектору производње електричне енергије (Федерације БиХ и РС Електропривреде), рударства (рудници угља у Федерацији БиХ), производње (производња наоружања), пољопривреде (Шуме РС) и транспорта (путеви, аутопутеви и жељезнице).

'Приватни и јавни монопол'

Економиста Вјекослав Домљан каже како ова предузећа више од двије деценије служе владајућим структурама да их одрже на власти.

"Погледајте само однос спрам приватног и јавног сектора. Уколико предузеће из приватног сектора не измири неку обавезу, одмах су ту инспектори, а, с друге стране, јавни сектор може да ствара губитке годинама и да нема никакве реакције. То води урушавању економије. То је темељни разлог зашто БиХ не напредује, јер су наше институције екстрактивне, дакле служе извлачењу ренти. Политичке елите могу бити задовољне ситуацијом јер оне могу да извлаче ренте и могу да добро живе од тога. Међутим, грађани и фирме које стварају доходак нажалост не могу да просперирају у таквој ситуацији", анализра Домљан.

Највећих пет послодаваца који су јавна предузећа су Електропривреда БиХ, Жељезнице Федерације БиХ, Жељезнице Републике Српске и рудници угља Бановићи и Крека.

У Босни и Херцеговини запослено је око 530.000 особа, а према подацима за 2018. годину, десет компанија с највећим бројем упосленика у БиХ запошљава укупно 36.909 грађана. Тако се наводи у подацима које су прикупили Финансијско-информатичка агенција Федерације Босне и Херцеговине (ФИА) и Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге Бања Лука.

У извјештају ММФ-а стоји да је БиХ једина земља у региону у којој се број запослених у јавним предузећима повећао од 2005. године.

Такође је наведено да већина јавних предузећа има вишемилионске дугове.
Збирни дугови јавних предузећа износе око 26 посто БДП-а и то укључује близу четири посто БДП-а у закасњелим неизмиреним обавезама за порезе и социјалне доприносе, што смањује пореске приходе и има негативан утјецај на функционисање система социјалних давања.

Иако је оцјена ММФ-а да је већина предузећа са неодрживим пословним моделом, владе на ентитетским нивоима убризгавају финансијске ињекције у ова предузећа или из буџета или путем кредита како би их одржале у животу, подсјећа економистица Светлана Ценић.

"Када упоредите државни јавни сектор са приватних сектором видите да приватни сектор чека да се потпише трговински споразум, да се усвоје измјене закона, чека на ово, чека на оно, а бојкотују га управо они за које су гласали, државни сектор нема тај проблем. Јесте видели како иду несметано кредити на ентитетском нивоу кад треба нпр. Електропривреди РС, Термоелектрани Угљевик, ту нема кочница. Ово је чисти бојкот властите привреде, док у исто време оно где је гласачка машинерија ту може и кредит, може све живо", каже Ценић.

"Сектор предузећа у државном власништву не доприноси довољно привреди. У току периода од 2015. до 2017. године, сектор јавних предузећа је у просјеку имао поврат на капитал (РОЕ) од -0,3 посто, што указује на то да су владине инвестиције у сектор доносиле негативне поврате", наводи ММФ.

Инвеститори бјеже од државних и олигархијских монопола у БиХ
Управо све наведено не дозвољава развој бх. економије, оцјењују економисти.

'БиХ на дну љествице'

Домљан подсјећа да је БиХ на дну љествице по економским показатељима и у региону и у ЕУ.

"Ми гурамо оно што пропада. Умјесто да се бавимо локомотивама ми се бавимо вагонима и наравно да се брзина смањује и заостаје у односу на друге земље", оцјењује Домљан.

"Просјечна плата у јавним предузећима је за око 40 посто виша него у приватном сектору, без обзира на нижу продуктивност радника и профитабилност. Године 2017. је просјечна мјесечна бруто плата у јавним предузећима износила 756 еура, у поређењу са 535 еура у приватном сектору", наводи ММФ.

С друге стране, власти већ годинама одбијају смањити доприносе на плаће и разне друге даџбине које приватни сектор мора плаћати и тако одбијају стимулисати већу економску активност.

Директор Иницијативе за бољу и хуманију инклузију Жарко Папић оцјењује да је бх. економија заглављена у константној кризи.

"Код нас је у јавном сектору од укупне запослености запослено 25 посто, у Словенији 16 посто у Њемачкој 11 посто. Дакле, нагомилало се и то троши буџет. Ми зато узимамо кредите да би попунили рупе у буџету које прави огроман јавни сектор. И тако немамо никакву шансу да се почнемо развијати", истиче Папић.

Економске реформе на које су се власти у БиХ обавезале заустављене су, а изговор оних који чине владајућу коалицију је да још није формирана власт на државном и федералном нивоу.

(РСЕ)