Прича: Крај сребрне ере...

"Било је екстра", благо се насмејао, устао и из шмекерско "ћао" напустио прес салу у Пекингу.

Кошарка 17.09.2019 | 13:23 После шест година, три сребрне медаље, много радости и неколико разочарања, завршена је селекторска ера Александра Ђорђевића.

Преузео је репрезентацију када смо били далеко од европског врха, али није успео да крунише свој мандат златом.

"Знам кад тренер треба да направи први корак. У овом тренутку осећам обавезу да тоурадим", рекао је Ђорђевић након своје последње утакмице на кормилу Србије.

Стигао је у новембру 2013, након осмог места на ЕП 2011, седмог 2013. и пропуштених Олимпијских игара између ова два турнира.

Одмах је искористио свој култни статус у нашој кошарци и за само годину дана вратио култ репрезентације.

Створио је хомогену, дисциплининовану и пре свега јединствену екипу која је сваки недостатак надомешћивала срчаношћу и страствени приступом.

То је одмах донело резултат јер Србија стиже до финала Мундобаскету 2014, где су Американци били прејаки.

Ђорђевић следеће године продужава уговор до краја СП 2019, али на јесен стиже прво разочарање.

Очекивало се прво европско злато од 2001, али после доста мучења у групној фази заустављен смо у полуфиналу, а потом подбацили и у мечу за бронзу.

То је условило играње квалификације за Игре 2016, које су одржане у Београду.

Сјајан викенд у Арени вратио је "Орловима" победнички менталитет и страст у игри што је одмах резултовало новим финалном са САД у Рио де Жанеиру, али су Американци опет били недодирљиви за наш тим.

Следеће године је стигао нови Евробаскет, али овај пут су очекивања била знатно мања због одсуства половине играча са ОИ.

Ипак, Ђорђевић је опет извукао више од онога што се очекивало од састава који је имао на располагању и стигао до трећег финала у четири године.

Међутим, ту је, мора се признати, опет подбацио. Његов тим није успео да савлада Словенију иако је повео у тренутку када је ривал остао без своја два најбоља играча.

Након двогодишње "паузе" коју су обележили напорни и бесмислени ФИБА квалификациони прозори стигли смо до новог Светског првенства.

Ђорђевић је на располагању имао по именима најјачи састав Србије у последњих неколико деценија, мало окрњен повредама Теодосића и Милосављевића.

Јавност је месецима брујала о новом финалу са САД и "осветом", те првим златом од 2002. и Индијанаполиса.

Ипак, с обзиром на стања у другим селекција а очекивало се да Ђорђевић коначно крунише своју генерално сјајну еру на челу национално тима.

Ђорђевић је константно одбијао да прихвати статус фаворита и покушавао да "заштити" тим, али није успео.

Подлегли су притиску и ео тим, укључујући и селектора и играче су опет подбацили када се највише очекивало и засенили сребра која је Ђорђевић нанизао.

Ђорђевић је пре путовања у Кину знао да неће наставити своју мисију у државном тиму.

Сада препушта штафету неком другом, којем оставља на располагању сјајну генерацију испред које је још неколико прилика да заблиста и окити се златом.

Сале, хвала и срећно.

Извор: Б92