СП: Српска висина или амерички “смалл-балл“?
Две поставе различитог кроја на кошаркашком мегдану у Донгуану. . .
Кошарка 12.09.2019 | 10:51
На једној страни терена је Србија с највишом поставком на турниру и просечном висином од чак 206 центиметара. Насупрот Плавима је америчка “смалл-балл“ екипа, с не баш доминантним шутерским квалитетима који убијају противнике у појам, иако статистика каже да просечно убацује по 10 хитаца, односно укупно - 60/182 са дистанце, што је тек 33 одсто. Биће, свакако, још један детаљ о којем ће Орлови морати да брину. Две поставе различитог кроја на кошаркашком мегдану у Донгуану повлаче питање: Ко ће победити?
Стручни штаб Србије одустао је од свих претходних експеримената и највећи део меча с Аргентином држао поставу која је требало да донесе резултат. Стефан Јовић на плеју, Богдан Богдановић као бек, Владимир Лучић крило, Немања Бјелица у улози крилног центра, а Никола Јокић био је центар. Коначни резултат није био по жељеним контурама, али ни Србија није изгледала довољно смирено, опуштено, ни психички спремно да крене по полуфинале преко храбрих и разиграних Гаучоса. Плави су се досад много боље сналазили против нижих постава, када су Бобан Марјановић и Никола Милутинов знали да искористе висинску предност и заједно с Николом Јокићем разбију отпор како би накарикирали што већу разлику. С већим оптерећењем рекета отварао се простор за шутере да много једноставније дођу до поена. Била је то комбинација која је правила разлику.
Сједињене Америчке Државе су потпуно друга димензија. Атлетски, тркачки и физички готово су перфектни, иако се то није осетило у окршају с Француском јер је ритам доста био успорен, што је много више одговарало селекцији Венсана Колеа за реализацију замишљене тактике. Иако је Мајлс Тарнер почео устартних пет, на крају је одиграо тек нешто више од десет минута и скупио два поена. Брук Лопез одиграо је четири и по, а Мејсон Пламли само минут. То је довело до тога да Француска потпуно надскочи ривала (44-28) и узме чак 12 офанзивних скокова из којих се касније навезало 16 поена. Занимљиво, поред јасне одлуке Грега Поповича да највећи део утакмице игра без класичне петице, где су Џејлен Браун, Харисон Барнс или Крис Мидлтон практично били највиши у тиму, Амери су на крају имали чак и више поена из рекета од Француза (34-32). Разлог тога лежи у сталним покушајима америчких кошаркаша да брзим кретњама у двокарак пробију прву линију одбране и из контакта извуку два поена и евентуално додатно слободно бацање. Донован Мичел је био најдоминантија фигура због своје изврсне контроле лопте и одлучности, док су га пратили најчешће Џејлен Браун и Маркус Смарт, нешто ређе Дерик Вајт. Како је недуго после меча с Француском објављено, Смарт се неће појављивати до краја турнира, а вероватно ни Џејсон Тејтум, који је још раније изврнуо зглоб.
Нису се либили сада већ бивши браниоци титуле из Мадрида да нападну кош Француске из непосредне близине, мада су често наилазили на баријеру у виду Јутиног торња Рудија Гобера. Другу годину заредом најбољи дефанзивац НБА лиге брзо је постао ноћна мора брзоногих Американаца пошто је рампу спуштао чак и када би се учинило да су Мичел, Вокер или неко трећи успели да му побегну. Србији је сада потребан управо такав човек, какав је Француској Руди Гобер. Бобан Марјановић стасом може да стане у раван са Гобером, али не и по дефанзивним карактеристикама, што је његов највећи проблем. Мада је поправио ниво залагања у одбрани, Никола Јокић је оружје које Србија мора да искористи у нападу. Прави човек за овај задатак би по вокацији морао да буде Никола Милутинов. Центар Олимпијакоса познат је као врло добар чувар рекета у брањењу из пика, а осим тога има довољно добре скакачке и физичке квалитете да се носи с хитрим продорима Американаца. Управо зато и чуди што Милутинова није било на терену више против Аргентине, али то је сада друга прича...
Србија би рецепт за евентуални тријумф против САД могла да потражи у поставци Турске из окршаја у групној фази, односно Француске претходне вечери. Екипа Уфука Сариџе је Амере дуго ломио зонском одбраном, али је на крају његов тим остао без довољно концентрације да заврши посао. Француска је са Гобером у постави практично имала човека који је нон-стоп био у рекету као у класичној зонској одбрани, док су остали углавном остајали на свом човеку. Донован Мичел није могао да буде заустављен, али остали јесу, јер су на крају од играча са више од пет упућених шутева само Џејлен Браун и прва игла Јуте били на више од 50 одсто успешности...
Попович ће због самог физичког аспекта игре Србије вероватно морати да користи своје центре много чешће него иначе. Ако их шут буде служио, биће у озбиљном проблему, јер у класичном надмудривању петица неће имати шта да траже и једини одговор биће продори и утрчавања. Орлови су, подсетимо, и поред 12 далекометних хитаца Аргентине били надомак тоталног преокрета, а оптерећивањем рекета довели су полуфиналисту Мундобаскета у рани проблем с фауловима.
Ово је шанса за центре да поправе утисак. Понајвише за трилинг Јокић - Милутинов - Марјановић, који би теоретски могао да направи озбиљан проблем америчкој селекцији. Доста ће зависити и од реакција плејмејкера Стефана Јовића и Васе Мицића, који је и поред свега одлучио да остане и одигра овај меч. За Богдана Богдановића не бринемо, мада сви желимо да се и Немања Бјелица разбуди... На другој страни селектор Ђорђевић и његови асистенти мораће да пронађу начин да надокнаде атлетски минус у односу на противника и умање струјање играча и лопте кроз рекет, што ће вероватно бити задатак за Дарка Рајаковића, човека с великим НБА искуством.
Сједињене Америчке Државе нису непобедиве и то су показали Французи, умало и Турци. Један дан више за одмор сигурно ће значити играчима Србије да забораве на све што је било и да се у овом дуелу ипак врате победничким навикама. Досад су много пута знали да нас обрадују, а евентуална рецка против заклетог супарника умањила би тренутни осећај који и даље не јењава...
Извор: моззартспорт
Фото: ФИБА Баскетбалл
Коментари / 0
Оставите коментар