Скенер: Јанг Бојси против Партизана и против Звезде...
Десетковани и истумбани, много су се променили! Из Салцбурга су донели пелцер којег се и данас држе, али им повреде много ремете планове. . .
Фудбал 19.08.2019 | 23:00
Пре доласка аустријског стручњака са несрећним именом, Јанг Бојси су имали више амбициозних покушаја да освоје прву титулу од 1986. године. Одлична скаутинг мрежа, која је кроз године открила већи број одличних играча превасходно из Африке, омогућавала им је да увек имају снажан тим. А одлична навијачка подршка и вештачка трава на стадиону Ванкдорф су их чинили изузетно јаким домаћинима. Ипак, ништа од тога никад није било довољно за титулу и, у тренутку Хитеровог доласка, клуб је окруживала атмосфера помирености са тиме да је Базел ипак недостижан.
Хитер није тако мислио. Иако је као тренер Салцбурга провео само годину дана, у клубу је био знатно дуже, најпре као тренер резервног тима, а затим и као стручни саветник. Аустријски стручњак је сматрао да су Бикови одлично организован клуб и да, осим финансијске подршке Ред Бул корпорације, имају још једну ствар која је недостајала Јанг Бојсима а то је – систем.
Хитер је челницима новог клуба саопштио своју визију и добио зелено светло, као и време да је спроведе у дело. План напретка клуба из Берна је био умногоме „преписан” од Салцбурга – најважнија ствар је била стабилност. У старту су одређени стил игре и формација у којој ће Јанг Бојси играти, при чему је договор био да се и од свих будућих тренера очекује да гаје исти приступ. Што се тиче трансфера, идеја је била да се играчи пуштају да оду само за вишемилионске понуде, а да се сваке сезоне доводи тек по неколико, али пажљиво одабраних, појачања.
Испрва, наизглед није било неког напретка. Екипа из Берна је играла атрактивнији фудбал него пре, али резултати су остали исти. Базел је остао доминантан и мало ко је мислио да ће осма узастопна титула коју су освојили 2017. године, и то са 17 бодова разлике, бити последња у њиховом низу. Јер Бернери су „кликнули” следеће сезоне.
Било је успона и падова, Хитеру су навијачи замерали испадање у групи Лиге Европе, где је Партизан испред њих отишао даље, али аустријски стручњак је на крају успео да оствари наизглед немогућ циљ и титулу врати у Берн после пуне 32 године.
Након тога је уследио позив Ајнтрахта, који је значио Хитеров растанак са Јанг Бојсима, али је управо то тренутак када је његов план о стабилности дошао до изражаја. Бернери су за новог тренера именовали Герија Сеоанеа из Луцерна, који је имао само шест месеци искуства као тренер неког А тима. Али је новоименовани стратег само наставио Хитеров посао, односно наставио да гаји исти стил фудбала и игру у истој формацији.
Упркос одласку тренера, Јанг Бојси су задржали целокупни играчки кадар, те се Хитеров одлазак није ни осетио. Друга узастопна титула је обезбеђена практично на полусезони. А Швајцарци су се, преко Динама из Загреба, пласирали у Лигу шампиона по први пут откако такмичење носи ово име, што им је заједничко са Црвеном звездом. И нису се обрукали у групи са Јувентусом, Манчестер Јунајтедом и Валенсијом. Освојили су четири бода, а могли су још макар један да су имали мало среће.
Ипак, клубови из мањих лига најчешће успевају да одрже стабилност само док богате понуде не почну да пристижу, и управо то је током претходне сезоне почело да се дешава екипи из Берна.
Кључни задњи везни Секу Саного је отишао у саудијски Ал Итихад још прошле зиме пошто му је понуђен фантастичан уговор. А овог лета су отишли његов партнер у вези Ђибрил Соу (Ајнтрахт, 9.000.000 евра), као и сјајни десни бек Кевин Мбабу (Волфзбург, 9.200.000 евра), који је за игру Јанг Бојса био много значајнији у нападу него при одбрани гола. Отишао је и леви бек Лорис Бенито, који је најпре одбио да потпише продужетак уговора а затим потписао за Бордо као слободан играч. Уместо Санога и Соуа, данас кључеве везног реда држе прошлосезонски резервиста Мишел Ебишер и највеће оволетошње појачање Кристофер Мартинс Переира који је купљен од Лиона за 2.000.000 евра.
Још један много бита члан „златне генерације” који више није у клубу је Стив вон Берген, искусни дефанзивац који је на крају прошле сезоне одлучио да заврши играчку каријеру. Бернери су одлучили да га замене Фабијаном Луштенбергером, играчем који је, као и Вон Берген, пре повратка у Швајцарску годинама играо у Немачкој, а који је именован за новог капитена. Луштенбергер има врло тежак посао пред собом, с обзиром на то да су Јанг Бојси остали без три од четири стандардна стартера у одбрани током лета (Вон Берген, Бенито, Мбабу).
Засад бивши првотимац Херте одбраном командује прилично неубедљиво, а разлог томе је свакако и то што је у четири до сада одигране првенствене утакмице претрпео две лакше повреде.
Управо је одбрана највећа непознаница Јанг Бојса у овој сезони. Луштенбергер се може сматрати природном заменом за Вон Бергена на позицији искусног команданта одбране. Проблем је ко ће играти у пару с њим. Прошле године је то најчешће био Мохамед али Камара, али су га ове године повреде уништиле. Имао је три у другом делу сезоне, таман се опоравио за старт ове и онда је на крају припрема поломио ногу. Чека га вишемесечна пауза.
Тренер Сеоан је често прошле сезоне на позицији штопера у тандем са Вон Бергеном спуштао и номинално задњег везног Сандра Лаупера. Међутим, и он је покидао лигаменте колена на припремама и неће га бити на терену до краја године. Штопера је повремено играо и Грегори Вутрих, али он је изгубио место у тиму и напустиће клуб до краја прелазног рока. Тако су Бојси овог лета дошли у ситуацију да имају само једног здравог штопера (Луштенбергер) на којег може да рачуна, а и он је стар и склон повредама. Зато је од Грасхоперса купљен млади Цајсигрер за 750.000 евра и зато је у минут до 12 доведен Фредерик Соренсениз Келна. Али овај први је неискусан, овај други је потпуно ван форме. Штоперска линија плаши многе у Берну... А опет, примили су само три гола на шест мечева у првенству и купу од почетка сезоне. Додуше, нису играли ни са ривалима Звездиног ранга.
Бекови су били велики квалитет Јанг Бојса претходних година. И овог лета су отишли.
Леви бек Лорис Бенито је у прошлој сезони био најстандарднији играч тима, одиграо чак 42 меча у свим такмичењима и био један од најбољих асистената екипе. Кевин Мбабу је такође био незамњив, а попут Бенита, изузетно је добар асистент што је показао у претпрошлој сезоне са чак осам асистенција.
Јанг Бојси су плански спремали Бенитовог наследника. Прошлог лета је од Вердера за 800.000 евра купљен млади швајцарски репрезентативац (рођени Португалац) Улисес Гарсија, да се полако уклапа и да од овог лета преузме улогу стартера.
Уместо Мбабуа, на позицију десног бека је овог лета доведен још један бивши члан младе репрезентације – Саиди Јанко. Он је некада важио за чудо од детета и са 17 година је прешао у Манчестер Јунајтед. Али није успео да се избори за место на Олд Трафорду. Каријера га је даље водила кроз Болтон, Селтик, Барнсли, Сент Етјен, Порто и Нотингем Форест. Нигде се није много задржао и тонуо је. Овог лета су Јанг Бојси решили да ризикују са њим и позајмили су га од Порта. Физички је добар, али технички има лимите. Ипак, очекује се да предност на десном боку добије 20-годишњи Џордан Лотомба који је много обећавао и спреман је плански за Мбабуовог наследника, али је због тешке повреде колена пропустио скоро целу прошлу сезону. Сада је спреман и у предности над Јанком.
Упркос томе што су предузели све мере како би се носили са силним повредама, делује да су оне, у комбинацији са трансферима, ипак довеле до тога да Сеоане почне да тражи одговоре ван система свог претходника.
Јанг Бојс је сезону почео ремијем са Серветом, у мечу у коме су гости били опаснији противник, а након тога је уследила мршава победа над Ксамаксом, који се прошле сезоне једна спасао испадања. После меча са Ксамаксом, Сеоан је следећи меч почео у формацији 4-3-3. Ово је изазвало велику пажњу швајцарске јавности, пошто је то био први пут у више од три године да Јанг Бојси нису играли лигашки меч у Хитеровој (и Салцбурговој) формацији 4-4-2 или, прецизније, 4-2-2-2.
Упитан о тактичкој промени коју је направио, Сеоане је био кратак: „Можда нам је у овом тренутку ипак потребан другачији приступ". Ово је први пут од 2015. године да је сугерисано како би Јанг Бојси могли, макар и привремено, да промене филозофију игре.
Ако Бојси против Звезда остану верни својој филозофији 4-4-2, на десној страни се очекује Кристијан Фаснахт који се управо опоравио од повреде. Алтернатива му је био највеће летње појачање – Марвин Шпилман. Момак који је Туну плаћен 2.000.000 евра подједнако успешно игра на десном и левом крилу, али се пре неколико дана повредио у куп мечу и неизвестан је за мечеве са Звездом.
Миралем Сулејмани је неприкосновен на левом крилу када је потпуно спреман. Али потенцијални репрезентативац Србије се такође налази у прилично тешкој ситуацији с повредама, па готово да није ни играо од марта. Неизвесно је да ли ће бити спреман за меч са Звездом у Берну, буквално су сати у питању у процесу опоравка. Шпилман је био природна замена, али после његове повреде, Јанг Бојси су остали прилично скучени на тој опцији. Најреалније је да се на лево крило спусти одлични Муми Нгамалу. Или РоџерАсале, који су у стању да играју и у шпицу и на крилу. С тим што је Асале више профил центарфора.
А прва нападачка опција и најбоља „деветка“ Јанг Бојса је свакако Гијом Оро, бивши нападач ПСЖ-а, вишегодишњи први стрелац екипе и човек који је прошле сезоне готово сам избацио Динамо Загреб. Тридесетпетогодишњи Француз наставља да игра високом нивоу јер се током каријере никада није превише ослањао на брзину, али има проблема са повредама већ готово годину дана, те је неизвестан и за мечеве против Црвене звезде. У сличној је ситуацији као Сулејмани.
Када Оро не игра, ту је стамени Жан-Пјер Нсаме, прошлосезонски други стрелац екипе, играч лошијег квалитета али истог профила као Француз. Прошле сезоне је углваном био џокер, али ове је ударна игла са четири гола у прва четири кола швајцарског шампионата.
Иако потенцијални изостанци два кључна играча у двомечу против Звезде можда делују као огроман хендикеп за Швајцарце, истина је да део Салцбургове филозофије коју је Хитер донео у Берн подразумева и имати два слична играча на свакој позицији.
Податак који можда најбоље осликава то колико су Јанг Бојси били навикнути на стабилност, а колико су се променили у последњих неколико месеци:
Од 11 играча који су играли за Швајцарце у поразу од Партизана 2017. године у Београду, десеторица су била у клубу када су Јанг Бојси савладали Динамо прошлог лета и обезбедили место у Лиги Шампиона. Од тих десет играча, сада је у клубу само њих пет, од којих су тројица под великим знаком питања за двомеч са Звездом (Оро, Сулејмани, Фаснахт), а један је и даље ровит од повреде од које се оправљао месецима (Вутрих).
Тако би могло да се деси да Муми Нгамалу буде последњи Мохиканац, то јест једини стандардни првотимац из претходних сезона који ће Звезди изаћи на мегдан. Уз голмана Фон Балмоса. А када већ помињемо голмане, резерва је посебено занимљива. Човек који врло добро зна ко је Црвена звезда. Ветеран Марко Волфли је пре 15 година у оном двомечу бранио гол Јанг Бојса и елиминисан је од Црвене звезде.
Када се све подвуче, Јанг Бојси су опасан тим. Нису јачи од Салцбурга прошлог лета, али јесу од Копенхагена којег је Звезда прошла на пенале. Нема разлога да се црвено-белих плаше швајцарског првака, али морају максимално да га респеткују и детаљно анализирају. Прошлог лета је загребачки Динамо после 1:1 у Берну и вођства од 1:0 у седмом минуту у реваншу на Максимиру помислио да је завршио посао... Казна је била сурова. Педанатан аналитичар као што је Владан Милојевић сигурно зна сваку ситницу о Јанг Бојсима, али ситуација са повредама и опоравак неких играча вероватно и њему замагљују вид пред меч у Швајцарској.
Шансе су тренутно 50:50. Можда и мало више у корист Јанг Бојса. Али Звезда је пролазила и теже испите од овог.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар