Прича: Малер...

Ако ништа друго, а има подоста разлога, бар због пожртвовања исказаног у комплетним квалификацијама за Светски куп, али и радне етике, оствареног напретка и каријере, Милосављевићу би сам пут у Кину дошао као награда за бесконачне литре зноја проливених како би се нашао ту где јесте и за дрес националног тима. А, све је могао да заслади и медаљом. . .

Кошарка 18.08.2019 | 16:33 Пре него што је све почело остали смо без Милана Мачвана. Потом и Дејана Тодоровића. Прецртавање Николе Калинића и Немање Недовића подигло је прашину, али се у природу одлуке човека који треба да има последњу реч не залази. Повреда Милоша Теодосића охладила је све, стање Владимира Лучића и Николе Милутинова је добро, али су на тренутак све забринули. Кап која је, ипак, прелила чашу истекла је оног тренутка када се с усана Драгана Милосављевића зачуло: "Не могу да се ослоним на ногу".

Можда вам неће много људи ових дана рећи да је изостанак Драгана Милосављевића толико јак ударац за репрезентацију Србије. Неће, јер онај ко тако нешто изговори не схвата тај изворни, суштински значај момка из Крушевца у систему Александра Ђорђевића. А, ако бисте покушали да пронађете играча који представља синоним свега што Србија јесте и како селектор види игру овог тима онда је то управо Драган Милосављевић. Част свима који носе плави дрес, јер су хероји нације и идоли свих генерација, неки од њих чак и црèме де ла црèме светске кошарке, остали у самом врху европског поретка, а ту је и попуиларни Гаги. Јер, довољно је само мало да се удубите у оно што је шеф стручног штаба изговорио у суботу увече, како бисте схватили ко је погонско гориво Србије.

"Велики пех што је 'дух' ове екипе, играч који је пример понашања и односа према игри и тиму, Драган Милосављевић доживео повреду због које ће пропустити Светски куп", поручио је Ђорђевић недуго пошто су Орлови с комотних 32 поена разлике преслишали Италију.

Коме није довољан овај погодак у мету, сетимо се како је то Ђорђевић причао након што је обезбеђен пласман за Мундобаскет, после убедљиве игре и победе над Израелом. Тада је, сетимо се, селектор на конференцију за штампу довео управо члан Уникахе из Малаге.

"Није случајно што Драган Милосављевић седи до мене и што најчешће седи уз мене, јер нас он боји енергијом и срчаношћу. Он је савршен пример играча који долази из Србије и који је постигао све што је он успео", изјавио је Ђорђевићи открио занимљиве детаље:

"Те 2015. године изборио се за место на Европском првенству тако што је тренирао три дана са пукнутим мишићем и никоме то није хтео да каже, али се ипак изборио. Онда вам то све говори о њему".

Био је то моменат када је Милосављевић заувек купио бескрајно поштовање једног од највећих кошаркашких асова свих времена и човека који је вратио земљи веру у кошаркашку силу и пробудио уснулог дива. 

Србија је заиста доживела тежак ударац испадањем Драгана Милосављевића из система. Селектор је аутоматски изгубио све оно на ћему је желео да базира тактику и игру Србије - специјалца за одбрану, који попут крпеља уме да се залепи за противника и не дозволи му нормално функционисање на паркету. Непресушни је извор енергије, али и неко ко је тачно знао да раздрма екипу и погоди важан шут у сушним минутима - сетимо се његове минијатуре против Литваније -, док је кроз вишегодишњи дрил и брушење спознао када треба да иде у "месо", а када да повуче ручну.

Ротацији ће недостајати играч који подједнако добро може да попуни две важне позиције и растерети Богдана Богдановића и Марка Гудурића на беку, односно Марка Симоновића и Владимира Лучићана крилу, где га уосталом готово редовно користи Луис Казимиро у Малаги. Та улога и бреме сада остају само новом члану Мемфиса. На крају свега, јасно је то изговорио и Ђорђевић у више наврата - Драган Милосављевић је пример узорног кошаркаша и репрезентативца, неко у кога треба да се угледа остатак екипе, али и сваки кошаркаш у земљи. Није неко ко много говори, јер то ради на паркету. Стрпљиво чека сваки минут у игри, прихвата улогу каква му се додели и једино о чему размишља је како да помогне саиграчима, не да се намеће и самопромовише. 

Велика је штета што Милосављевић неће путовати у КИну. Велика је не само због репрезентације Србије, јер је остала без важног шрафа у ротацији и једног од најзахвалнијих појединаца за креирање тактите, већ и због самог Гагија. Ако ништа друго, а има подоста разлога, бар због пожртвовања исказаног у комплетним квалификацијама за Светски куп, али и радне етике, оствареног напретка и каријере, Милосављевићу би сам пут у Кину дошао као награда за бесконачне литре зноја проливених како би се нашао ту где јесте и за дрес националног тима.

А, све је могао да заслади и медаљом...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт