Краљеви сјевера...
„На крају дана, увек је потребно и мало среће“, рекао је на старту сезоне председник Торонта.
Кошарка 14.06.2019 | 14:22
Екипа која је дуго времена била само „пуки учесник“ и тим на који нико није обраћао много пажње, славиће и данас, а и наредног викенда. Сви у граду чекају традиционалну параду за победника НБА лиге, јер ће то за њих бити јединствен угођај. Јасно је, први пут све мора да буде слатко, а и више од тога.
Али још једном се треба вратити и погледати какав је то тим саставио Масаи Уџири. Дуго ће се причати о том потезу и довођењу Кавајија Ленарда, који је од почетка до краја серије остао „хладан као камен“. Све док емоције нису избиле по последњем звуку сирене ноћас у Оукленду.
И остаће заувек уписано да је Торонто постао први канадски тим који је подигао трофеј Лерија О’Брајана. Уз то, памтиће се и начин на који су Репторси дошли до овог нестварног подвига. Наиме, први пут у историји НБА лиге последњих пет утакмица финалне серије добили су гости.
Свима је јасно колико се у Америци труда и времена улаже у развој свих професионалних лига. Не говоримо ту само о кошарци, већ читавој плејади спортова почев од никад превазиђеног америчког фудбала, бејзбола, хокеја... А ето, Торонто је добио првог победника у једној од тих лига још од 1993. године, када су Блу Џејси освојили националну бејзбол лигу. Многи се тога неће ни сетити, а датум нам јасно говори да су неки од кошаркаша Репторса тада још увек били „у пеленама“.
Треба се још једном вратити на Уџиријеву одлуку. Вероватно је свима било чудно када је клуб преломио да пошаље тада веома популарног Демара Дерозана у Сан Антонио. Сви су одлуку доводили у питање, почев од навијача, па све до осталих челника у клубу. Нико није знао колико је Ленард физички спреман за нову сезону, након претходне коју је углавном провео на клупи због повреде, а уз то нико није желео ни да размишља о томе да ли он уоште и жели међу Репторсе. Али Уџири је веровао да чини праву ствар.
Ленард је био права стена. Стигао је до 22 поена у ноћашњој утакмици, што значи да је постигао чак 732 укупно током читаве плеј-оф серије. Заправо, само Мајкл Џордан са 759 поена и Леброн Џејмс са 748 поена могу да се похвале да су испред њега на овој вечној листи. Да се серија поново вратила у Канаду за одлучујућу мајсторицу, Ленард би вероватно избио на чело ове листе, али и тако је постао део историје, пошто је по други пут у каријери подигао трофеј за најкориснијег кошаркаша НБА финала. Прикључио се Кариму Абдулу-Џабару и Леброну Џејмсу као играч који је то учинио са две различите франшизе. Иначе, први је који је то учинио у обе конференције.
Оно што још више задивљује јесте чињеница колико нико није обраћао пажњу на овај фантастични тим. Док је цела Америка причала о томе ко ће се прикључити Леброну у Лос Анђелес Лејкерсима, као и о томе у ком клубу ће Кевин Дурант наставити каријеру након што је доживео ону стравичну повреду у петом сусрету, Репторси су чврсто стајали на земљи и радили оно што најбоље знају. Играли су кошарку.
Ленард вероватно није добио довољно заслуга ни када је први пут добио епитет МВП-ја. Од ноћас се ето, и то променило, па га сви редом стављају у „исти кош“ са Леброном, Дурантом и осталом дружином. Он је то и заслужио. Као Атлас је на леђима носио читаву екипу Торонта, а чинио је чак и више од тога.
Каваји Ленард је трансформисао Репторсе, који су годинама уназад умели да се спотакну и против најслабијих тимова који су успевали да се домогну плеј-офа. Донео је самопоуздање, озбиљност и храброст екипи која је до сада једино знала за неуспех. Тачно је знао када чврсто да одигра у одбрани, а када да погоди са дистанце. Једноставно, научио је Репторсе како да побеђују, а не да буду побеђени.
А у јеку ових прослава, остало је отворено питање и око тога да ли ће Ленард остати у Торонту наредне сезоне. Слободан је агент, па срећу може да потражи и на другом месту. Остаје само питање да ли ће то хтети, јер прича је у потпуности другачија у односу на старт сезоне. Коцка је била уоште довести га у клуб, као што је било и отпуштање Двејна Кејсија, иначе најбољег тренера претходне године.
„Сви ми мислимо да смо генији у овом послу, али чињеница је да вам некада само треба мало среће“, рекао је тада Уџири.
И ето, у клубу су се нашли нови тренер и нова звезда. Неки би рекли довољно је, али Уџири је имао потпуно друге намере. Торонто је наставио да јури играче, почев од Николе Миротића, па све до Марка Гасола. Неке је успевао да приволи, а неки су глатко одбијали понуде. На крају су сви дали допринос и када се све стави на папир, опет су сви шампиони.
Сада многи по глави премотавају који је то био највећи успех Торонто Репторса пре освајања ове титуле. Просто речено, тако нешто тешко да се уоште може издвојити, једноставно не постоји. Можда ту једино треба поменути Винса Картера који је на Ол Стару победио на такмичењу у закуцавањима.
И то би било то. Сада је остало само да се прослави велики успех и полако крене на заслужени одмор, па онда опет од почетка. Град Торонто није осетио овакву еуфорију готово три деценије, парада само што није кренула, а играчи су спремни за полазак. Онај последњи, шампионски.
Репторси су се уписали у историју. Ноћас су урадили нешто што ће им заувек променити живот. Више нису само „краљеви севера“. Сада су много више од тога.
Извор: моззартспорт
Фото: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар