Прича: Дебео сам, па шта?!
Енди Руиз је победио, али да ли је бокс синоћ у Њујорку изгубио? Симпатични борац који је шокирао свет и понизио до синоћ једног од двојице најдоминантнијих тешкаша данашњице, Ентонија Џошуу, поставио је многе упитнике на које се одговори ускоро очекују.
Остали спортови 02.06.2019 | 22:20
Шокантан пораз Британца који је синоћ у Њујорку желео да се уживо представи америчкој публици у свој својој моћи, дошао је у време када се чинило да се профи бокс, а нарочито тешкаши полако, али сигурно вади из блата, тачније просечности у које је упао у последње практично две деценије. Велико је само питање да ли је ово био позитиван или негативан знак...
Енди Руиз јуниор је свакако заслужио ловорике и похвале на изведби која је лако могла да се заврши потпуно другачије. Замислите само себе да у његовом физичком стању станете пред супералету какав је Ентони Џошуа и да му "ладно" отмете три шампионска појаса. Али, за то треба имати "кохонес".
Јер, први који је летео на под Медисон сквер гардена био је управо он и то након фантастичне серије лондонског разбијача завршене са пакленим, његовим већ познатим аперкатом којим је дотукао Владимира Кличка, па левим крошеом. Како је дежмекасти момак из Калифорније устао након тог лета на подлогу ринга, никоме није јасно. Али је свакако импресивно посебно зато што је неколико десетина секунди касније успео да тако удари у десну слепоочницу шампиона, да се овај од тога није опоравио до горког краја у седмој рунди. Након чак четири нокдауна!
Понижење, рекли би они који не познају такмичарску философију племените вештине. Опомена, рекли би сами фајтери. И то каква! А златна прилика за до јуче 14. изазивача у тешкој категорији, момка којег су због физикалија унапред сви отписали, па и кладионице које су му давале шансе 10/1 и слабије. Сви као да су заборавили да је до сада доживео само један пораз у Популарни "Дистројер", то јест "разарач" рођен је пре 29 година у месту Империјал Вели на самој граници са Мексиком. Иако је волео кошарку, на инсистирање оца је почео да се бави племенитом вепштином. И од старта се видело да дечко има нешто што је потребно да буде шампион, али је од малих ногу муку мучио са килажом. Толико да су му често, док је био у млађим категоријама организатори турнира забрањивали да боксује против вршњака, већ да се надмеће се старијима пошто је ударао као гром.
У аматерском добу се под будним оком Кубанца Фернанда Ферера калио у земљи предака (за коју је желео да наступа на ОИ 2008, али му се није дало), што је школа која не може да се плати, јер ту момци који воле бокс најбоље могу да науче своје лимите и да ли су за овај занат. А тај занат је испекао са 105 победа и само пет пораза. У профи водама је, што су очигледно многи превидели, доживео само један пораз у 33 меча, од чега је 22 добио пре последњег гонга. А то једино разочарања је дошло након подељене одлуке судија када је боксовао за WБА трон децембра 2016. године против тадашњег шампиона Џозефа Паркера. Статистика која је морала да скрене пажњу Џошуи и његовим секундантима и да им "попали црвене лампице". Али, очигледно није.
До ове прилике Руиз млађи је дошао више-мање случајно пошто је "улетео" уместо допингованог Џарела Милера. Иако није имао много времена да се припреми, ушао је у меч са ратничком одлучношћу која се само појачала након што је одседео пар секунди на тлу. Тај моменат као да му је разбитрио мисли и свео фокус на једну тачку, те је одмах после тога урадио праву ствар и показао да је рањени лав најопаснији.
Још један детаљ је важан за меч, а то је помало потцењивачки осмех Џошуе након што је видео да Руизпада. Британац је очигледно несвесно помогао противнику да се морално подигне и да крене на све или ништа, тактика која једина успева када је разлика у висини чак 20 цм. Такође, тим осмехом је сам себе "охладио", а опомена је дошла у виду већ поменутог крошеа у слепоочницу.
Многи су пре меча заборавили да је Руиз веома опасан и да као и већина бораца латиноамеричког, тачније индијанског порекла има урођену издржљивост на ударце која се буквално преноси преко ДНК. Познаваоци племените вештине добро знају о чему овде пишемо, а они који не знају нека погледају мечеве Роберта Гурана, Оскара де ла Хоје и осталих њихових "сународника" и све ће им бити јасно. Међутим, ретко су Латиноси имали прилике да се истакну у тешкој категорији, јер су углавном физички инфериорни у односу на "беле", а нарочито "црне" колеге. Зато је до синоћ једини који је могтао да се похвали појасом у категорији колоса био Ендијев презимењак, Џони Руиз.
Џошуа овим поразом није остао усамљен на ветрометини, пошто се не зна шта ће сада бити са његовим упаривањем против WБЦ шампиона Дионтеја Вајлдера које потенцијално вреди неколико стотина милиона долара, ако не и читаву милијарду. А када тако нешто испари, када се таква прилика изгуби не пате само борци и њихови кампови већ и цела организација. Лова коју се сигунро многи већ испланирали да измузу за тај судар, који је планиран за 2020, сада је већ изгубио на цени.
Занимљиво је да је и Американац недавно умало остао без појаса против још једног "дебељуце", Тајсон Фјурија који практично тек што се вратио у ринг након трогодишњег самоуништавања алкохолом и наркотицима. И као такав Фјури је био бољи и да није успео да га некако два пута закачи и пошаље на под пред крај меча, Вајлдер би остао без титуле. Овако, судије су рекле да је нерешено.
А шта следи сада, нико не зна. Зна се само да ће Џошуа одмах добити прилику за ревнаш, а тада ће се видети да ли је оно синоћ из Њујорка био тек његов слаб дан, то јест вече на послу или је једноставно Руизбољи борац. Или је пак дошло време "дебелих боксера", оних који баш и не брину о свом физичком стању већ усавршавају квалитете са којима су се родили, као што је код њега издржљивот или пак јак ударац. Тачније, не расипају превише време и снагу, већ су фокусирани на једно.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Реутерс
Коментари / 0
Оставите коментар