Каран: Не правимо листе неподобних

- Предсједник Савјета за заштиту уставног поретка Републике Српске Синиша Каран, који је и генерални секретар Владе Републике Српске, изјавио је да Савјет нема спискове политичких неистомишљеника који су пријетања уставном поретку Српске. Наглашава да ће се Савјет бавити препознавањем пријетњи које утичу на уставни поредак.

Република Српска 20.05.2019 | 13:25 "Апсолутне су неистине да постоје спискови политичких неистомишљеника. Савјет се није, нити ће се бавити оваквим стварима", рекао је Каран, поводом писања појединих медија да је улога Савјета да прогони политичке неистомишљенике.

Он је подсјетио да је Савјет формирао предсједник Републике Српске на основу уставних овлашћења.

"Савјет је фомиран као стручно и савјетодавно тијело предсједника Републике Српске. Дакле, ништа мање нити више од овог оквира. Основи циљ оснивања јесте разматрање питања од значаја за уставни поредак Српске и остваривање његове заштите", прецизирао је Каран.

Он је истакао да Савјет прати и разматра стање у остваривању уставне позиције и онога што је надлежност Републике Српске и њених институција.

"У том смислу ћемо информисати предсједника Републике и наше институције. Савјет ће се бавити предлагањем потребних мјера да би био усклађиван и усмјераван систем заштите уставног поретка Српске, вршити анализе и истраживања, те припремати документе о угрожености уставног поретка", каже Каран.

Он је нагласио да ће се Савјет бавити препознавањем пријетњи које утичу на уставни поредак.

"Све мимо овога неће бити метод ни начин рада Савјета за заштиту уставног поретка. Нажалост, појединци су, нетачним наводима о раду Савјета, на популистички начин, јефтин и произвољан хтјели да повећају своју политичку цијену. Рад Савјета је у складу са законом, уставан, а дјеловање јавно и транспарентно", закључио је Каран у изјави Срни.

Како тврди Журнал, позивајући се на добро упућеног саговорника Савјет за заштиту уставног поретка РС је обавештајни – прикупљају се подаци о свима онима који су означени као непријатељи режима. Према истом извору, већ постоји поприлично дуга листа неподобних и по актуелну власт „опасних“ особа из разних сфера живота, која се шири из дана у дан.

Медју њима су, како је навео Журнал, опозициони политичари Мирко Шаровић, Драган Мектић, Вукота Говедарица, Бранислав Бореновић, Младен Босић, представници ТИ БиХ, новинари медија који критикују власт или раскринкавају њихове прљаве работе, Давор Драгичевић и група „Правда за Давида“. Ту су и посланици Небојша Вукановић, Јелена Тривић и Драшко Станивуковић, као и невладина организација „Боље“, иза које стоји Станивуковић.

У истом тексту се наводи, да је други аспект дјеловања Савјета оперативни и он припрема и организује акције против означених непријатеља. Трећи је репресивни и подразумијева конкретне акције против особа које су под паском.

Четврти је медијски и он је, условно речено, најпрљавији, јер се обликују и конструишу информације и дезинформације о особама које је Савјет означио као могуће непријатеље режима.

Савјетом предсједава Синиша Каран, шеф кабинета Милорада Додика, у вријеме док је он био предсједник РС.

Остали чланови Савјета су Средоја Новић, бивши министар унутрашњих послова и бивши министар безбједности БиХ, Предраг Ћеранић, декан Факултета безбједности у Бањалуци, Срђан Рајчевић, актуелни министар науке и технологије РС и Драга Мастиловић. 

У Савјету свако од чланова има своју функцију и задужен је за један од сегмената дјеловања тог тијела. 

Извор Журнала наводи да је Каран задужен за координацију са Додиком, Ћеранић за обавјештајни сектор, Новић за репресивни, а Рајчевић за медијски сегмент. Улога Драге Мастиловић, навео је наш извор, у цијелој причи није битна и њено чланство у Савјету више је покриће за стварно дјеловање тог тијела. 

БН ТВ