Вајт: Клик урушио темељ истине

Због жеље за профитом друштвене мреже су дозволиле ширење мржње и лажних вијести на својим платформама, а то има катастрофалне посљедице за демократију, каже Ајдан Вајт, оснивач и предсједник Мреже етичког новинарства.

Република Српска 03.05.2019 | 07:40 "Неријетко се иза тог клика налазе говор мржње, расизам или једноставно злонамјерно лагање. Такав приступ је урушио темељ информационих медија. Срозао је темељ истине и учинио људе неповјерљивим", истакао је он.

Како би се помогло балканским медијима да се изборе с лажним вијестима, Вајт каже да жели помоћи удруживању регионалних новинара у Мрежу етичког новинарства, како би заједно подизали стандарде и вратили повјерење људи у новинарство.

НН: Зашто сте одлучили да се бавите поправљањем новинарских стандарда у земљама Балкана?

ВАЈТ: Пратим шта се дешава у балканским медијима још од рата деведесетих. Када је почео рат, био сам активан при успостављању Центра солидарности у Љубљани при Међународној новинарској федерацији и Свјетском новинарском удружењу. Ту смо покушавали пружати практичну помоћ храбрим новинарима и медијима у цијелом региону, који су се супротстављали политичком притиску и ратно хушкачкој пропаганди, како бисмо етичко новинарство одржали у животу. То је био веома инспиративан дио мог живота.

НН: По којим критеријумима сте одлучивали коме треба помоћи?

ВАЈТ: Увијек сам настојао бранити интересе и безбједност новинара, чак и онда када су се нашли у унакрсној ватри у пропагандном рату. Зато сам 1999. године отпутовао у Београд у јеку НАТО кампање, како бих подржао породице и колеге 16 медијских радника убијених у бомбардовању Радио-телевизије Србије. Од тада сам био укључен у многе пројекте како бих подржао независно новинарство. Балкан је постао заборављени ћошак Европе зато што је приоритет међународне заједнице био одржавање мира и безбједности. Као посљедица тога прећутно се толерисао притисак на новинаре. Иако меци више не лете, рат и даље медијски воде националистички медији и политичари без скрупула.

НН: Како јавност на Балкану најлакше може направити дистинкцију између добрих и лоших медија?

ВАЈТ: Проблем је што су медији често наклоњени једној или другој политичкој групи, или су превише под утицајем власти. Нерегулисана употреба информационих технологија и токсична култура коју је она креирала само су погоршали ионако лошу ситуацију. Поред толико дезинформација и лажних вијести људи више не знају шта и коме да вјерују. Неки ће повјеровати у све што прочитају на Тwиттеру или Фацебооку. Други, пак, одбијају и у шта да вјерују, чак и ако се ради о добро истраженом и поузданом новинарству. Проблем је што данас људи живе у атмосфери информационог хаоса. То је веома опасно јер пружа плодно тле за говор мржње. И то је разлог зашто је око 50 медија из цијелог региона недавно лансирало Балканску мрежу поузданог новинарства, са сједиштем у Београду. Они желе да усвоје стандарде којима ће вратити повјерење јавности и на тај начин одвојити професионално и квалитетно новинарство од провладиних медија и пропаганде.

НН: Мислите ли да је феномен лажних вијести проблем лошег новинарства, необразоване публике или обоје?

ВАЈТ: Никако се не може назвати новинарством намјерно креирање информације с циљем обмане публике. Новинарство је увијек правило грешке, али то су увијек биле искрене грешке. Када погријешимо, морамо објавити исправку и извинити се. То је наша етичка дужност. А етичка дужност новинара је тачно и брзо информисање, непристрасност и независност, хуманистички однос и поштивање права других, транспарентност и одговорност. То су елементи који одвајају новинарство од гласина. Свако треба да учи како да се односи према лажним вијестима. Треба да буду критички настројени према оном што читају, да провјеравају извор информација, да провјере све чињенице. Новинарство је противотров за тенденциозне лажи. Новинарство је проток поузданих и тачних информација у јавном интересу, које треба подржати и јачати. При томе, морамо обезбиједити да су новинари компетентни, добро тренирани у вјештинама модерног новинарства и технологија које постоје данас, али такође новинарство мора да разумије етику и има сазнања зашто је важно за демократију и одбрану људских права.

НН: Мени се чини да истина нема исто значење као прије друштвених мрежа и чини ми се да је то разлог што људи тако лако прихватају "алтернативне истине". Слажете ли се?

ВАЈТ: Проблем је настао зато што су друштвене мреже које није брига за квалитет информације која се објављује на њиховим платформама својим неодговорним понашањем креирале хаос. Оне нису заинтересоване да људима пруже квалитетне и поуздане информације, него им је циљ да грабе силни профит тако што производе мамац кликањем на странице за рачун оглашивача. Неријетко се иза тог клика налазе говор мржње, расизам или једноставно злонамјерно лагање. Такав приступ је урушио темељ информационих медија. Срозао је темељ истине и учинио људе неповјерљивим. Људи сада често одбијају да прихвате чак и тачну информацију јер не знају ко се налази иза поруке и каква је намјера пошиљалаца. Као резултат остављени су сами са својим увјерењима и предрасудама. То има трагичне посљедице за демократију.

НН: Шта је, по Вашем мишљењу, рјешење?

ВАЈТ: Морамо натјерати друштвене мреже и интернет компаније да преузму одговорност као издавачи за оно што се налази на њиховим платформама. Морамо спријечити да власти несметано шире пропаганду користећи интернет. Такође, морамо ојачати новинарство и наћи начина да га учинимо одрживим да не мора да се ослања на добру вољу политичара или тајкуна. Треба пронаћи начине да се јавно оглашавање обавља на фер основама, а треба и помоћи јавности да повећа медијску писменост. Од избора које будемо направили овисиће будућност демократије на Балкану.

(Независне новине)