Звезда, непријатељско окружење и значај трећег меча...

Слути на крај! Сваке од претходне четири године досад Звезда је била један од учесника финалне серије и као таква најбоље зна колико је тај трећи сусрет, односно моменат селидбе у противничку дворану, специфичан и самим тим може да буде другачији и захтевнији. . .

Кошарка 17.04.2019 | 16:45 Кошаркаши Црвене звезде имаће вечерас прилику да се у дупке пуној Морачи освете Будућности за прошлогодишње свргавање с трона и оките се четвртом клупском титулом шампиона Јадранске лиге, у свом петом узастопном финалу.

Сетиће се многи да се Звездина прва круна поклопила с временом када је у регионално такмичење уведен плеј-оф систем, односно да се финале игра на три добијене утакмице. Ако неко зна како се осваја првенство у овим условима, онда је то баш Црвена звезда. Сваке од претходне четири године досад била је један од учесника финалне серије и као таква најбоље зна колико је тај трећи сусрет, односно моменат селидбе у противничку дворану, специфичан и самим тим може да буде другачији и захтевнији. 

Црвено-бели су у та претходна четири финала сваки пут сезону завршавали на противничком терену. Два пута већ у трећем дуелу, када су преслишани Мега Бемакс (2016) и Цедевита (2017). Прво успињање на трон Јадранске лиге догодило се 2015. године, када је Звезда сломила Цедевиту у четвртом мечу. Навијачима је најближа прошлогодишња серија. Тада је Будућност пред својим присталицама у славила са 3-1, збацила Црвену звезду с највишег места и загосподарила Јадраном. Бар на једну сезону. 

Трећа утакмица неретко је имала најважнију улогу. Некад одлучујућу, некад је деловала као ударац опомене.

Пре скоро пуне четири године Цедевита се из Београда вратила с две победе минуса, али у ситуацији у каквој је Будућност данас. Изгледало је тада да ће Црвена звезда одрадити рутински посао и већ после три "сета" пробити баријеру и узети ту прву титулу, али није се дало. Звезда у Загребу током три четвртине није личила на себе, што је довело до тога да Цедевита под налетом Станка Бараћа, Марка Томаса и Луке Бабићанаправи велику предност (68:47) пред завршних десет минута. Тим Дејана Радоњића тада је изгледао млако и безвољно на терену, лоше у одбрани, руке су биле немирне (29/40 са слободних бацања), стале су и дотад највеће узданице, капитен Лука Митровић и Маркус Вилијамс, што је домаћин искористио како би вратио мило за драго. Недостајао је Мајк Цирбес због повреде колена и овог пута Бобан Марјановић није могао сам. Бранко Лазић је тај меч одиграо иако му је пукла бубна опна, док је Стефан Јовић покушао упркос шоку које је тада његово тело доживело због умора... Није се могло више од "-10" тада, иако је Звезда одиграла страшну последњу четвртину и ривала оставила на само четири поена. Али, већ следећег дана све се окренуло, Звезда је узвратила још јаче, преломила борбу практично у другом кварталу и онда играла за своју душу. Уследило је велико славље на путу до главног града Србије. Занимљиво, на клупи Цедевите тада је био - Јасмин Репеша. 

Наредне две сезоне Црвена звезда није имала великих проблема да заврши серије у три утакмице и одржи се на престолу три пуне године. Мега Бемакс је те 2016. године био прави хит на Јадрану и у Европи, у тимуЗагорац, Јанковић, Николић, Ивановић, Јарамаз (...), освојен је Куп Радивоја Кораћа у Нишу, али је Звезда имала преискусан и прејак састав да би се питање шампиона довело у питање. Квинси Милер је започео, аМарко Симоновић је довршио посао, док је Стефан Јовић разигравао Мицића, Митровића и Цирбеса... Једноставно, Звезда је тада била за класу изнад свих, а тај трећи окршај одрадила је без грешке. 

Слична је прича била и наредне године. Сви ту сезону 2016/17 памте по оној нестварној причи у Евролиги и серији у којој је Звезда стрељала све европске великане! Четвртфинале премијерног издања Евролиге у новом формату измакло је за буквално у последњем колу, упркос томе што су црвено-бели имали скор 16-14. Била је то свакако једна од најбољих такмичарских година у историји клуба с Малог Калемегдана. Звезда је преко Будућности стигла до финала, а онда копља опет укрстила с Цедевитом. После два озбиљна издања у Београду и одличних издања Чарлса Џенкинса, Звезда се упутила ка Загребу с намером да одмах реши све дилеме. То је и учинила, а херој из сенке током целог плеј-офа био је Дион Тиомпсон. Одиграо је јако лепу ролу у најважнијем дуелу у сезони, а што је најважније - Црвена звезда је поново у трећој утакмици држала све конце у својим рукама. Од првог, до последњег минута. Баш као против Меге лани. 

А онда је на ред дошла плеј-оф серија 2018, где је Будућност ипак однела победу. Цело то финале остало је у немилом сећању због разних превирања изван терена, саопштења и тешких оптужби с обе стране, а играчи и стручни штаб Црвене звезде највише су трпели. После изгубљене предности домаћег терена, црвено-бели су отишли у Подгорицу с надом да могу да се врате у живот. Звезда је била без енергије, играчи су психички потонули и финале је због свега што се дешавало изван терена било у другом плану. Додуше, треба бити реалан и признати да је Будућност у том финалу била већи тим од Звезде, иако су црвено-бели имали боље играче на папиру. Нешто слично као што се дешава сада, само у обрнутим улогама.

Звезда се није предавала, па су тако оба следећа сусрета била врло тесна. Плави су трећи меч, памти се то добро у звездашким круговима, добили после невиђене драме до последњег секунда и промашајаЏејмса Фелдина и Матијаса Лесора за победу пре звука сирене! Те сцене ће се вероватно дуго вртети у главама тадашњих играча и стручног штаба, јер је то практично био максимум који је Звезда могла да извуче. Иако је последњи двобој у серији био тесан, видело се да Будућност неће пустити онај брејк ни по коју цену. Узела је титулу, а онда се у међувремену догодила ова сезона. 

Сада Звезда има прилику да се реваншира, можда већ колико вечерас.

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт, АБА Лига - Будућност, Цедевита / Марин Сушић,