Прича: Са оваквим странцима будућност је никаква...

Кларк, Кол, Џексон у прва два меча финала АБА лиге показали да им је у глави само папир са личном статистиком. Хоће ли вечерас показати понос?

Кошарка 17.04.2019 | 16:00 “Игра странаца? Никаква. Код Ерла Кларка се види евидентан умор. Неко оправдање може да буде играње Евролиге, сигурно је да смо се ту истрошили. Али, Звезда је била енергетски боља, боље је трчала, боље скакала… Када наш најбољи шутер (Џексон) шутне са бацања 0/3 све је јасно”.

Овако је прве две финалне утакмице прокоментарисао спортски директор Будућности Гаврило Пајовић за Дневне новине. Ако он каже да су странци одиграли "никако", онда је све речено. А, само ћемо подсетити да се то односи на седморицу од 12 играча, ако ту не рачунамо Немању Гордића који је само формално осми "странац". Дакле, односило се на две трећине играча. И зато је то веома битна тема пред вечерашњи, трећи судар у финалној серији који се игра од 19 часова у Морачи.

Од тога ће зависити и Будућност, али и Звезда. Све се на крају Плавима ове сезоне свело на то да ли ће поменути играчи погодити за три или за два из наскока. У неким утакмицама је то и пролазило, па су у Морачи, када их крене, падали ове сезоне Басконија (рекорд по броју датих тројки), ЦСКА, Барселона и Реал Мадрид… Екипа која добије таква имена није за потцењивање, па макар изгубила у Београду и 38 разлике.

И тога Звезда мора да се чува вечерас…

Јесте Будућност била лоша у Београду, али се мора рећи да је и Црвена звезда својом игром учинила да гости изгледају много салбије него што то заиста јесу. Ради се о скупу играча, врло добро плаћених, а неки од њих имају и НБА каријере (Кол и Ерл Кларк), док неки попут Битадзеа планирају ускоро да путују преко баре.

Наравно да Будућност има право да се нада упркос 0:2 из прва два меча, има две утакмице пред својом Морачом, али ако само застанемо на тренутак и погледамо како је конфигурисан састав Плавих, видимо да је ту по свему судећи “грешка у корацима” можда направљена још при селектирању екипе.

Сезону је на клупи Будућности почео Александар Џикић. И дате су му одрешене руке. Уговор је продужен Николи Ивановићу и Немањи Гордићу. И то је била одлична ствар. А Плави су имали тај луксуз да први комплетирају екипу и доведу странце које су желели. Стигли су Ерон Крафт, Едвин Џексон, Коти Кларк и Ерл Кларк. Касније у току сезоне и Норис Кол, Џејмс Бел, Гога Битадзе и Девин Вилијамс. Као и тренер Јасмин Репеша.

Погледајте колико је ту имена, али и измена у екипи…

Коментар из Будућности: У Морачи прошле године није било ни 10% свега што се сада дешавало у Пиониру

И на крају је Будућност себи допустила да у две финалне утакмице изгуби укупно 57 разлике. Пред почетак серије су многи рекли да Будућност има појединачно боље играче од Звезде, а слабији тим. То треба да буде референтна тачка при поређењу сада када смо видели прва два судара. А по ономе што смо видели у Пиониру - Будућност и нема тим. То је скуп појединаца који играју за себе, плус Гордић који се труди да повеже нешто што је тешко повезати. Некада то буде добро, некада не. Посебно у гостима, што смо и истакли. Репеша није имао конце игре у својим рукама.

АКО ИХ КРЕНЕ КАО ПРОТИВ РЕАЛА, БАСКОНИЈЕ, ЦСКА...

Довољно је само било видети говор тела његових играча, странаца. Седели су погнутих глава, с пешкиром преко темена, гледајући у паркет. Као да су себи говорили: Шта ћемо ми овде?

За разлику од тога Црвена звезда није отпустила ниједног играча ког је довела летос, Томић је као тренер од почетка на клупи, а једина промена у тиму била је довођење Кеј Си Риверса. Било је времена да се екипа уигра, да се направи кохезија, па и упркос повреди Џоа Регланда црвено-бели су изгледали знатно боље.

Еркл Кларк је играо своју игру, питање да ли је неком додао лопту за цео други меч финалне серије? Како је добије - правац на кош. И када има ситуацију за то и, чешће, када нема. Његов презимењак Коти је гледао у свакој ситуацији да зида леђима чак и када је ишао на снажније од себе.

Да не причамо о испуцавању Нориса Кола и Едвина Џексона у свакој прилици, Девину Вилијамсу који не може слободно бацање да погоди (1/5 у првој утакмици) и Гоги Битадзеу који није могао против значајно физички надмоћнијег играча Мајкла Оџа, посебно у одбрани. Уосталом, није случајно на другом мечу било 38 разлике за надахнуту Звезду која је играла као тим.

Џексон је у другој утакмици имао 0/4 за три и 0/3 са линије за слободна бацања, те 1/2 за два. Кол је имао 1/4 за три поена. Битадзе је дао девет поена (од тога седам са линије за слободна бацања). Најбољи је био Бел са 10 поена. Џексон је завршио дуел са два поена, а рецимо толико је дао и Петар Поповић који је на терену провео седам минута. Гордић са 11 и Баровић са 10 су показали највише жеље и борбе. И ту је можда и кључ…

Звездини странци су са друге стране изгледали као да су прошли све категорије црвено-белих од петлића до првог тима, а гестикулација и игра Билија Берона, Стратоса Перпероглуа, Мајкла Оџ, Мохамед Фајеа су причале саме за себе. Као да су играли на живот и смрт. Уосталом, тако се игра за свој клуб. Посебно у финалу. Докле год Будућност буде деловала  као скуп појединаца који у глави имају одштампан папир са статистиком, дотле ће Звезда бити у предности.

Ево шта је Пајовић рекао о односу странаца према дресу .

“То је од почетка тако. Имате Џексона који је дао максимум, Кола… Коти нон стоп игра овако, Ерл је у принципу таква особа. Не може ниједан странац као домаћи играч да осети своју екипу, свој клуб. Наравно, треба направити анализу. Али, финалну серију не играју на нивоу на коме би требало. Када видимо како играју странци у противничкој екипи и када их упоредимо - наши су много испод нивоа”.

Све јасно као дан…

Извор: моззартспорт

Фото: МН Пресс