НБА прича: Данке, Дирк!
Да би радио добре ствари на терену, Дирк је схватио да мора да буде духовно богат. Заједно са личним тренером Холгером Гешвинднером, заувек је променио кошарку. . .
Кошарка 17.04.2019 | 22:45
Када је Дирк улазио у НБА лигу, још сам ишао у средњу школу и копирао потезе Шона Кемпа (не закуцавања, само шут), Доминика Вилкинса, Клајда Дрекслера и осталих великих звезда. Већ кад је 2001. први пут заиграо у плеј-офу, био сам на факсу. Тада ти се некако мења поглед на свет, мислиш да постајеш паметнији, уствари си мало зрелији и другачије размишљаш. Од те године сам стално пратио Диркове игре и обожавао начин на који игра.
Мршав, широких рамена и гегав, чинило се да ће га звери појести. Међутим, он је све радио лагано. Када се 2003. повредио на путу до финала и Дон Нелсон увео Стива Кера у оном маленом шорцу из педесетих, био сам бесан, али је стари зналац само желео да заштити будућу велику каријеру.
Дирк је летос одлучио да започне своју 21. сезону у најјачој лиги света, а у среду ујутру по нашем времену, стајао је на центру игралишта са рефлектором фокусираним на њега и са сузама у очима објавио је да је крај.
Вижљасти момак који је разбио будуће НБА звезде на јуниорском "Хооп Суммиту" био је итекако спреман да покаже од каквог материјала је направљен. Немачка је поново могла да виче "Деутсцхе Wелле" када говори о кошарци. НБА лига је, сада већ далеке 1998, дочекала Дирка као деветог пика на драфту. Тада га је "покупио" Милвоки и одмах га заменио за претешког Роберта "Трактора" Трејлора. Трејлор је рано завршио каријеру, али и живот, након јаког срчаног удара. Далас се одлучио да повуче паметан потез и узме младог Дирка, две године пре него што ће Марк Кјубан купити Мевсе.
Још од те 2000. године креће да се гради пријатељство ова два човека, које резултира тиме што Дирк никад није помислио да напусти Далас. Кјубан је пре пар пар година изјавио: "Да ли знате зашто се никад нисам бринуо да ли ће Дирк тестирати тржиште слободних агената? Дирк увек добије оно што Дирк жели."
Један је од стварно ретких играча који је тражио мањи уговор, а увек добијао већи. Величина Дирка није само у игри коју је играо увек на посебан начин, са посебном техником шута, него и у његовом понашању и истинској верности према клубу који је од старта веровао у његове вансеријске способности.
Ако би набрајали све што је овај човек освојио, остало би мало за остале ствари које нисте знали о њему. Ако узмемо оно најважније, освојио је НБА титулу 2011. године, у оном фантастичном финалу са Мајамијем, кога је предводио чувени велики трио Џејмс - Вејд - Бош.
Далас је добио ово финале са 4:2, иако је Мајами имао предност домаћег терена, разгоропађеног Вејда, вођство од 1:0 и 15 поена предности само шест минута пре краја друге утакмице.
Дирк је све то амортизовао уз помоћ старог вука, Џејсона Терија. Али важније од свега, победила је тимска игра, јер Мевси те сезоне нису имали тим који би по именима могао да парира Хиту. Дирк је освојио и награду за најбољег играча финала, доминирајући у поенима и скоковима.
Мевси и Спарси су екипе које су показале да је здрав тимски дух и разумевање, као и прихватање улоге у тиму "јаче" од великих имена и супер тимова. Ко год би се тада кладио, сигурно би одиграо на Мајами. Џејмс разгоропађен и жељан титула, али и додатне славе. Вејд, газда Мајамија, у пуној снази и сјају. И на то додате Боша, који је био нерешива енигма за све крилне центре, па и центре у лиги, због своје покретљивости, вештине, сјајног шута са свих позиција и брзине која га је тада красила. Поред тога, клупа Мајамија је била доста јака. Али, Далас је однео победу. Њена величина је у томе што су после 2:1 за супертим Мајамија преокренули серију и остварили три победе у низу. Тим је однео победу.
Пар година пре тога, Дирк је играо још једно финале са Мајамијем, где му је противник био Двејн Вејд. То финале су изгубили истим скором којим су касније дошли до трона. Вејд је тада имао подршку "Супермена", најдоминантнијег центра икада, Шакила О'Нила. Као и ветерана, Герија Пејтона. У том финалу нико није могао да заустави Вејда, који је радио шта је желео. Бележио је 35 поена у просеку током финалне серије, уз осам скокова, четири асистенције, три украдене лопте и једну блокаду у просеку. Тако нешто је само још Џордан радио.
Вејд и Дирк су водили битке у два епска финала, где је сваком великану припала по титула, да би се у ноћи између уторка и среде свечано опростили од публике у својим градовима. Новицки и Тери 2006. године су започињали своје путовање ка прстену. Тери је касније тетовирао трофеј на руци и то пре него што га је освојио. Био је убеђен да са Дирком може до титуле шампиона. Дирк га није изневерио.
Титула из 2011. је Дирку била круна каријере и мелем на рану из сезоне 2006. и изгубљеног финала, те сезоне 2007, када је освојио награду за најкориснијег играча лиге (МВП), а Далас са сјајним скором 67-15 био испред свих у лиги. Али, те сезоне су Мевсима у првом колу запали Вориорси, који нису изгледали овако као данас, али су били довољно добри да као осми носиоци избаце Далас са 4:2.
Ово је било једно од највећих изненађења у историји плеј-офа и свакако велико разочарање за Дирка. Сви су тада очекивали комшијско финале Запада између Спарса и Мевса, али су нестварно инспирисани Вориорси мислили другачије. Тадашњи тим Вориорса је имао јак офанзивни потенцијал осликан кроз Берона Дејвиса, Џејсона Ричардсона и Стивена Џексона, али и надолазеће младе звезде Монту Елиса (јавите ако знате где је човек) и Ала Херингтона.
Дирк је можда први пут подбацио у плеј-офу, где је редовно био онај који је вукао тим на својим леђима. То није био МВП Дирк и вероватно само он зна шта се десило у тој првој рунди и зашто је био сенка играча из регуларног дела сезоне. Пре свега му је очајан био шут, где је једва прелазио 20 одсто успешности за три поена.
После свега тога и хаоса са вереницом, који га је прилично потресао, остао је у Даласу и вратио се јачи по ту дуго очекивану титулу. Мухамед Али је лепо описао тај менталитет: "Само човек који зна како је бити поражен, може досегнути до самог дна своје душе и вратити се са већом снагом како би победио онда када је меч изједначен". Дирк је то знао. И вратио се по оно што му припада.
Поред тога што је увек био међу најбољим играчима лиге и бележио велике успехе у НБА, Дирк је успео да са увек просечном репрезентацијом Немачке освоји бронзу на Светском првенству 2002. и сребро на Еуробаскету 2005. године у Београду. Ово је једна од главних одлика Дирка, а то је да никад не одустаје од свог тима.
Сећам се као јуче тих утакмица у Арени и пуне хале када игра Немачка. И све то због њега. Да бисмо гледали величанственост његове игре уживо. Дао је више од 100 одсто својих могућности да постави Немачку на победничко постоље и уз подршку љубитеља кошарке који обожавају овакве играче, успео је.
Поред тога што је чак 14 пута учествовао на Ол стар утакмицама и 12 пута био у најбољим петоркама лиге, овај човек налази се на 6. месту "вечне листе" стрелаца НБА лиге. Сигурно ће га престићи Леброн Џејмс, али је Дирк једини бели играч и једини играч рођен ван САД у Топ 10 НБА стрелаца свих времена. То је невероватан успех за играча који није имао брзину и снагу афроамеричких играча. али је имао свој уникатни шут и перфектну технику избачаја са задршком. Тај шут му је донео велику предност у односу на све ривале, којима је било готово немогуће да га сачувају, до самог опроштаја.
Човек је са својих 213 цм ушао у елитну групу звану "50-40-90", где се налазе играчи који су током каријере шутирали преко 50 одсто за два, 40 одсто за три поена и 90 одсто са линије слободних бацања. У овој групи налази се само седам играча: Стеф Кари, Кевин Дурент, Марк Прајс, Реџи Милер, Стив Неш, Лери Бирд и Дирк Новицки. Сигурно примећујете да су ту само бекови и ниска крила, а да је Дирк једини играч преко 210 цм. Најближи му је Дурент по висини у овој групи играча.
Када већ причамо о рекордима, Дирк је 2015. године постао први и једини играч у историји НБА са преко 25.000 поена, 10.000 скокова, 1.000 блокада и 1.000 тројки. Ако гледамо високе играче, сви остали су далеко иза због броја тројки. Ако гледамо ниске играче, недостају им блокаде, па онда и скокови. Како год окренете, иако делује често незграпно на терену са оклембешеним рукама, док хода гегајући се, у његовом телу јасно видите вештину карактеристичну за сваку од пет кошаркашких позиција. На јако високом нивоу. Ниједан играч пре, а ни сада, не поседује све те вештине.
Ако би се подсетили најзначајнијих утакмица које је одиграо за Мевсе, издвојио бих пет најупечатљивијих. Током сезоне 2000/01 негде током маја, играли су против старог ривала, Сан Антонија. Пре тога је Дирк остао без зуба, после ударца лактом од стране Терија Портера, да би исте вечери добио грип. Под грипом и без зуба дао је Спарсима 30 поена уз 15 скокова и тако помогао да избегну "сwееп" од стране најљућег ривала.
Када су 2006. године стигли до финала, била је то јако добра година за Дирка. Прво је одвео Мавсе у продужетак против Спарса у утакмици 7, када им је убацио 37 поена уз 15 скокова поред Тима Данкана. Онда је уследило финале Запада против Санса и старог пријатеља, Стива Неша, где је у утакмици број 5 убацио чак 50 поена уз 12 скокова. Мевси су добили финале Запада 4:2. У регуларном делу сезоне, да за промену убацимо и тај период, убацио је Јути 27 поена у последњој четвртини од укупно 40 и тако поставио рекорд франшизе у лудом повратку Даласа, када су сви већ мислили да Јута добија утакмицу. Али, Дирк је био посебно инспирисан.
И онда та сезоне када је освојена титула, ишли су на Тандере у финалу Запада. Оклахома је тада имала експлозију талента у екипи. Ту су били Дурент, Вестбрук, Харден, Ибака, Сефолоша, "Криптонејт" Робинсон, Перкинс и остали. Дирк је желео да већ у првој утакмици стави до знања да је кренуо по титулу. Сасуо је Тандерима 48 поена, бацања је шутирао 24-24 уз само 15 упућених шутева из игре. Далас је добио у пет утакмица ову серију, а Дирк пружио једну од најефикаснијих представа у историји плеј-офа. Тако је и против Сијетла, кога је Оклахома наследила, одиграо утакмицу за памћење - 43 поена уз преко 72 одсто прецизности из игре. На све то је из 11 покушаја убацио чак осам тројки. Што би рекли, шутерска клиника Дирка Новицког против Сијетла и Оклахоме!
За технику његовог шута највише заслуга има господин Холгер Гешвинднер, његов други отац. Холгер је пре свега увео научни приступ, где је израчунао да оптимални угао за скок шут треба да буде 60 степени. Он је већ дуго година Дирков ментор, тренер, а пре свега пријатељ. Сви који прате НБА лигу, сећају се сцене када је Холгер заплакао након што је Дирк постигао 30.000 поена у професионалној каријери.
Дирк је патентирао "фадеаwаy" са једне ноге, који је касније почео јако често да примењује Дурент. Неколико пута је помињао да се често угледао на Диркове методе тренинга и технику шута. Методе тренинга Новицког су биле тотално необичне. Сви који су имали прилике да погледају Холгеров и Дирков тренинг, рекли су да се њима завртело у глави само од гледања. Дирк је правио пируете, па одмах после шутирао, окрет од 360 степени, па одмах шутирао, шут са једне ноге и тако редом. А онда погледајте како се Дурент данас загрева пре утакмице, па упоредите.
Холгер је тренер који све базира на балансу. Без баланса нема доброг шута. Склекови на прстима, како би избачај био могућ врховима прстију. Када следећи пут видите Дирка да шутира, то из њега говори Холгер. Сваки његов шут садржи посебну филозофију и науку проистеклу из дугогодишњих анализа његовог првог и јединог ментора.
Немачки “Шпигл” је радио причу о овом тандему, где се наводи да је Дирк био неугледан клинац за кошаркаша, али да је он у њему препознао таленат. Дирк је признао да би вероватно постао адвокат у досадном оделу или молер у породичној компанији, да га Холгер није пратио од самог старта. Холгер му је пришао током једне од утакмица јуниорске лиге, рекавши да у њему види велики таленат са додатним питањем: "Ко индивидуално ради са тобом?" То се десило давне 1994. године у Швајнфурту.
Дирк је по нарави прилично лењ и увек воли да иде оним "краћим" путем. То је додатни разлог зашто је Холгер био кључна фигура у његовом кошаркашком развоју. Код њега одустајање никада није била опција, а као што годинама знамо, то је главна одлика свих немачких селекција. Нема одустајања. Оно што је Холгер желео од Дирка било је да не посматра кошарку као шематски приказ потеза који се понављају. Желео је да његову игру учини непредвидивом. Тако је на један тренинг довео саксофонисту Ернија, који је усред тренинга почео да свира. Холгеров захтев ка Дирку је био да своја кретања и шутеве усагласи са мелодијом саксофонисте. Један од најлуђих тренинга икада, али итекако користан.
Холгер је захтевао од Дирка да стално чита, посебно градиво из физике. Слично као што је Дуле Вујошевић захтевао од својих играча. Књига је била есенција напретка према Холгеру. Исто тако и позориште. Дирк је морао да буде духовно богат, да би радио добре ствари на терену. Дирк је у то време научио да свира пар инструмената, да би на крају свирао гитару на венчању своје сестре. Око свега су се саветовали. Било да је то прича око останка у Даласу, која је увек била брзо решена, до тога да ли да иде на припреме репрезентације или да одмара преко лета. У вези овог другог, Дирк се одазивао позивима селектора. Редовно. Холгер признаје да се у томе нису увек слагали. Али Диркова жеља да игра за Немачку је била јача.
Постоји једна истинита прича, која најбоље потврђује савршенство њиховог односа. Холгер је био оптужен за утају пореза у Немачкој и добио је годину дана затвора. Новицки је положио кауцију од 15 милиона долара, јер је био убеђен да је Холгер невин. И то се касније доказало. Холгер је био кључни човек и када је Диркова вереница имала лажни идентитет и на тај начин обмањивала Дирка. Уствари, под правим именом имала је неколико федералних оптужница. Холгер је отворено сео са Дирком, све му рекао и на време га упозорио. Требало је дуго Дирку да се поврати од тог скандала, али је Холгер био ту. Увек.
Још мало о том чувеном "фадеаwаy" шуту са једне ноге. Дирк је сам увео тај потез. Како је бивао старији схватио је да ће му спорост постајати мана и да мора да пронађе лак начин за поентирање. Како овај шут није био шут са балансом, што Холгер једино признаје, морали су да позову физику у помоћ. Без помоћи физике ништа се није могло довести до савршенства. Постоје три корака при извођењу овог шута. Позвани сте да пробате после читања.
Први корак је такав да "наместите" одбрамбеног играча на кук. Ако сте десноруки, онда десни кук треба да буде што ближи кошу, готово у равни. Када добијете контакт од стране одбрамбеног играча, одмах померате леву ногу од коша, практично њом одвајате тело од противника. Други корак је ротирање тела које природно по законима физике иде у леву страну. Трећи корак је да се одгурујете левом ногом од паркета и крећете у "фадеаwаy" кретњу. Ту правите размак између лопте и противника. Овде је кључно да у том кораку крећете на шут, али са лактом ка линији тела, никако са стране тела. У четвртом кораку следи подизање десног колена чиме правите додатни простор између вас и противника. На крају, на највишој тачки скока, избацујете лопту и тада остаје само да гледате како она улази у кош, а толико пута сте то видели код Дирка.
Никада није играо у супертимовима. Његови саиграчи су имали само два појављивања на Ол стар мечу током целе његове каријере у Даласу. За толико сезона имао је само два актуелна Ол стар саиграча, а урадио је све ово што је раније набројано! Он је био довољно добар да и без "супер" саиграча доноси толики број победа Мевсима.
У скоро свакој прилици је одустајао од максималне плате, како би оставио довољно места у "селари кепу" за нове играче. Једном се одрекао чак 65 одсто плате, оставивши скоро 72 милиона на столу како би Далас колико-толико ојачао састав, али никада супериграчима. Далас је имао свог суперстара и други му нису били потребни.
Он је први играч висине преко 210 цм у историји лиге, који је освојио такмичење у брзом шутирању тројки. Брзом шутирању. Играч од 213 цм! Када је имао 18 година, на утакмици "Нике Хооп Суммит", постигао је 33 поена, у то време рекорд те традиционалне манифестације. Поред тога што фантастично игра кошарку, зна да свира гитару, клавир и саксофон. Шта да кажем о Дирку осим да је његова појава била божји дар кошарци?
Ова сезона била је 21. у низу за Дирка. Запад је као и увек, изузетно јак и конкурентан, а Мевси су кренули у поновну изградњу новог тима, предвођени, овог пута, двојицом вансеријских европских талената, Луком Дончићем и Кристапсом Порзигинсом.
Новицки је био један од последњих играча који носе бакљу старе школе, која игра на финту, за навијаче, али и за победу. Мевси нису успели да добаце до плеј-офа ове године, чак и уз невероватне партије Дончића. Касно се прикључио тиму, после повреде, Дирк Новицки, али је извукао максимум своје магије и ове сезоне, директно и индиректно утичући на игру Даласа. У последњој утакмици на домаћем терену убацио је чак 30 поена.
Да ли је ово стварно његова последња сезона? Сви смо се то питали до пре неки дан, јер је изгледало да и даље има горива у његовом немачком мотору. Али нам је он сам, тихо и без претеране помпе, како су то радили Брајант и Вејд, саопштио да иде. Најмање што Мевси могу да ураде је дрес под сводом дворане и статуа испред "Америцан Аирлинес центра". Такав шут и кретање човека од 213 цм сигурно нећемо више видети, јер је један Дирк Новицки и један је Холгер Гешвинднер. Овај тандем је кошарци заиста дао много.
Неки играчи као да не старе, не бројите им године. Данкан и Новицки, али и Картер и Вејд. Али Новицки је увек био посебан. Њега свуда дочекују као да је њихов. Њујорк га чека широм раширених руку, бурно реагује на сваки промашај и скаче са столице на сваки погодак. Бостон устаје и аплаудира његовој величини. Лос Анђелес прекида утакмицу да му ода почаст. Делиријум настаје свуда где се појави.
Мистерија његове офанзивне игре још дуго ће мучити све тренере. Како забога ради то што ради. Он је измислио нови начин игре. Начин који су највеће звезде копирале, често безуспешно. Њему није било битно ко га чува, он је имао свој шут. Јасно и чврсто могу да кажем да је Новицки најбољи европски играч свих времена. Да, Дражен је могао да направи чуда, али нажалост никада нећемо сазнати колика. А, можда би узео онај бланко чек власника Панатинаикоса и вратио се у Европу. Никада нећемо сазнати.
Али, за Дирка знамо све. И требало би, да ако ваша деца буду волела кошарку, покажете Дирка и пуштате им клипове о његовој игри. Ако не воле класичну музику или позориште, нека гледају Дирка. Ту ће наћи Баха, Шуберта, Моцарта, њихову музику уткану у његову игру. Кроз њега ће упознати драму, комедију, па и трагедију. Из ове перспективе, највећи европски играч свих времена је Дирк Новицки.
Берлински зид је пао, али Дирк још игра за све нас. "Фадеаwаy" на једној нози живеће и даље. Чекамо те у Кући славних, Дирк!
Извор: мондо.рс
Коментари / 0
Оставите коментар