Стигао краставац из Семберије

На имању Љубише (71) и његовог сина Раје Којића (44) у Црњелову прије десетак дана почела је берба раног конзумног краставца из пластеника. Којићи и њихове комшије Томићи међу првима су у Семберији произвели рани краставац под пластеницима.

Република Српска 04.04.2019 | 20:58 Којићи обрађују двадесетак хектара земљишта, од чега 1,5 хектара отпада на пластенички узгој поврћа. Овог прољећа краставац су засадили на површини од четири дунума. У првој берби знали су убрати од 500 до 2.000 килограма краставца.

Љубиша Којић за портал Семберија инфо каже да је прије 17 година из иностранства, отпочео производњу поврћа. Међу првима у Семберији Којићи су конструисали металне конструкције за пластенике, пећи на аутоматско управљање и подешавање температуре у пластеницима.

- Имамо пластенике површине 1.000 м2, али и велики пластеник површине 2.500 м2. Око 5.000 м2 пластеника загријавамо, јер у њима производимо расад. Новац који сам зарадио као зидар на грађевини у Њемачкој и Швајцарској инвестирао сам у производњу поврћа и набавку неопходне механизације. Највећи пластеник коштао ме око 55.000 КМ“, прича Љубиша Којић.

Његов син Рајо, који је и рођен у Њемачкој, по струци је механичар мотора и машина. Због тога је и могао да се позабави компликованим послом конструкције пластеника и пећи за загријавање расада.

- Припреме за производњу краставца отпочели смо у прошлој години. Тренутно цијена краставца на пијаци достиже 3 КМ по килограму, али како приноси расту, тако пада и цијена. Када цијена падне на десет пфенига по килограму, онда прекидамо бербу и у пластенику садимо парадајз. Иначе, у пластеницима производимо још и дињу и паприку. Велике количине поврћа током године произведемо, на десетине тона. У производњу је укључена комплетна породица. Помаже отац, моја супруга, мајка, дјеца. Ангажујемо и додатну радну снагу. Све што произведемо, углавном продајемо на пијаци у Бијељини“.

Рајо за Семберију инфо каже да су улагања велика у производњу поврћа, уз изражени ризик, када су у питању температурне разлике и елементарне непогоде. Око 70 одсто трошкова у овој производњи, како каже Рајо Којић, односи се на загријавање пластеника. Уколико се у међувремену појави велика количина поврћа из увоза, онда домаћи произвођачи збрајају само губитке.

(ИнфоБН)