Данас се слави и Мали Божић

Неко данас празнује православну Нову годину, неко Светог Василија, који је у појединим српским продицама на Мањачи и крсна слава, али у свим српским породицама које држе до народне традиције данас се слави Мали Божић.

Република Српска 14.01.2019 | 08:34 За овај народни празник везују се многа правила, нека су заједничка, а нека се разликују од села до села. У сваком случају, за Мали Божић се не ваља радити, а ваља се да омладина изађе, како се некад говорило “на гумно”, данас би се рекло на трг, или неко друго мјесто окупљања под ведрим небом, да се друже и да се момци и цуре “загледају”.

Такође, један од главних обичаја јесте да се на овај дан за доручак једе прасећа или јагњећа глава и плећка – дијелови божићне печенице, који су остављени специјално за овај дан.

Стари обичаји су налагали и “гледање” у плећку из које се може “исчитати” каква ће година бити за породицу, хоће ли љетина родити, момци се поженити, а цуре удати… Али, гледање у плећку је било “мјеродавно” једино ако је печеница за Божић отхрањена у домаћинству које слави: ако је купљена, пророчанство не важи. 

На Мали Божић почасни гост у кући домаћина је положајник, онај ко је на сам Божић први дошао у кућу и назвао “Мир Божји Христос се роди”, а није укућанин. Најчешће је то дијете. Положајник на Мали Божић добија поклон од домаћина.

На Мањачи је стари обичај да се пече посебан “колач” за положајника, посебан округли хљеб од бијелог брашна украшен орасима, љешњацима и сувим воћем. Да би се “показао” положајник треба да тај хљеб пронесе кроз село на глави.

За Мали Божић се у неким крајевима мијесио и “ковртањ”, округли хљепчић са рупом у средини, који је умијешен од истог тијеста као и чесница, па испечен остављен да стоји седама дана. Ковртањ би се по обичају стављао волу на рог, или кравама у напој, како у ком крају, а циљ је био исти: да година буде родна, стока напредна, а млијеко од крава масно и богато.

(Српскаинфо)