Оцјена сезоне - Партизан: Стојке опет најбољи, а то није добро!
Рикардо сипа из свих позиција, спорни леви бек и задњи везни. . . Ко су највећи креативци у екипи, зашто се више не користи Бамби Тошић, шта је урадио Мирковић…?
Фудбал 03.01.2019 | 23:30
Брзо су избачени са међународне сцене, у првенству је скоро свака утакмица била мучење, дошло је и до рокаде на клупи, а лоше селектиран тим није успео да се озбиљно укључи у трку за титулу. Штавише, зимује тек на трећем месту суперлигашке табеле, па су у складу са играма и учинком и оцене за ову сезону. Скромне. Част изузецима, а изузеци, стара је мисао, потврђују правило.
Дакле…
ВЛАДИМИР СТОЈКОВИЋ 8,5 – Његов учинак стаје у синтагму „најбољи српски голман“. Без обзира шта о томе мисли Младен Крстајић. После Мундијала није бранио за репрезентацију, али је учинак у Партизановом дресу фантастичан. Кад су црно-белих шетали ивицом спречавао је пад у провалију, кротио пенале (Пролетер и Спартак) као крушке да хвата, био заштитник на мечевима са Земуном (двапут) и Војводином, прмио само седам голова у првенству и у овом тиму црно-белих одскаче појавом, сигурношћу, менталном снагом. Лидер. С разлогом и капитен. Памтиће се јесење бравуре са суперлигашких терена, уз утисак да није за клуб Партизанове величине добро да му другу годину узастопно најбољи појединац буде голман. Са великим Г.
ФИЛИП КЉАЈИЋ 7 – „Кад бисмо бирали кога да доведемо рекао бих – Кљају“. Тим речима „подигао“ јеВладимир Стојковић колегу међу стативама по повратку са позајмице из грчког Платањаса. И погодио, јер кад је Филип био стартер бранио је одлично. На девет утакмица примио само два гола и показао да се враћа на ниво из шампионске сезоне под палицом Марка Николића. Није ове јесени бранио у утакмицама кад „глава пуца“, попут дербија или одлучујућих у Европи, па тек мора да се докаже, али је на добром путу.
МАРКО ЈОВИЧИЋ без оцене – Због жестоке конкуренције није био у прилици да покаже шта зна, као што је чинио лане. Шушка се да размишља о промени средине, како би бранио редовно.
НЕМАЊА Р. МИЛЕТИЋ 7,5 – Сезона каријере! Штета за њега и Партизан што није претворена у богатији бодовни салдо и учеше у групној фази Лиге Европе. Један од ретких играча црно-белих у пољу коме Гробари немају шта да замере, пошто их је „купио“ борбом, прљавим дресом, орањем терена... Иако у основи штопер, сјајно је одрадио посао на месту десног бека, давао је важне голове, потврдио се и као асистент, био је господар ваздуха, догурао до репрезентације и показао, пре свега млађим колегама, како би требало да се изгара за боје клуба.
МИРОСЛАВ ВУЛИЋЕВИЋ 6,5 – Са њим у тиму црно-бели имају максималан учинак. Пет утакмица, пет победа. Тек један примљен гол. У почетку је играо, како је време пролазило губио позицију у првих 11. Необјашњиво изостављан из протокола утакмица у другом делу јесени. Посветио се студијама за стицање тренерске ПРОФИ лиценце. Себе дефинитино види покрај аут-линије, само с друге стране у односу на досадашњу каријеру.
ГАБРИЈЕЛ ЕНАКЕ 5,5 – Разочарање. Доведен да прави разлику, шпарта напред-назад, а испоставило се да Румун има толико тактичких пропуста да тренери нису желели превише да ризикују, па је одиграо само шест суперлигашких утакмица. На Бановом брду и против Војодине био је стрелац, у осталим мечевима сув просек, сем брзине ништа опипљиво није донео Партизану. Поготово не у Европи.
ЛУКА ЦУЦИН без оцене – Жртва нагомиланог кадра и тек четврта опција на месту десног бека, иако је Партизаново дете и очекивало се, можда, да добије шансу после елиминације од Бешикташа. Одиграо само 26 минута куп сурета у Лазаревцу. Зимске припреме су шанса да попорави стартну позицију.
СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 6,5 – Пропустио је само три утакмице за целу јесен, играо редовно, а и људи из клуба и саиграчи ће се сагласити како „може боље“. Јесте грешио, што је природно и разумљиво за момка са 18 година, али исто тако „чупао“ је екипу на мечевима против ОФК Бачке, Земуна и Нордсјиланда. Етикета „огромног талената“ потврђена је интересовањем великог броја европских клубова. Под условом да остане, безрезервну подршку клуба преточиће у још у сигурније партије, што може протоком времена, али учинак у дресу младе репрезентације сугерише да има основа да буде будућност српског фудбала.
МАРК ВАЛИЈЕНТЕ 7 – Прва мисао кад га видите на терену је – интелигенција. Сјајно читање игре, сигуран пас и смиреност кад започиње акције из последње линије омогућили су црно-белима да имају човека од поверења у последњој линији. Другује са лоптом. Проблем настаје кад је нема у поседу и кад се на њега залети противник, што се најбоље видело током двомеча са Бешикташом.
БОЈАН ОСТОЈИЋ без оцене – Маргинализован услед нефудбалских ствари. Појавио се само у Лазаревцу 90 минута. Пре и после тога није би ни на мапи. Не због спорта, већ што се држао принципа.
НЕМАЊА Г. МИЛЕТИЋ 5,5 – Далеко испод могућности. У почетку је уживао поверење Ђукића, касније и Мирковића, међутим, проклизавање у Нишу коштало га је испадања из екипе, па је од краја септембра одиграо само 103 минута. Чињеница да клуб тражи новог десног бека сугерише да није задовољан постојећим, па има наговештаја да ће током зиме бивши првотимац Јавора бити продат.
СЛОБОДАН УРОШЕВИЋ 5,5 – Оставио је утисак бека кога прогања кикс на Бановом брду, из полуфинала Купа прошле сезоне. Никако да опусти ногу и покаже шта га је красило у млађим категоријама и препоручило Хумској после добрих издања у Напретку. У последње времеи нервозан, о чему сведоче два исклучења у последња четири гола. Није позиционирао себе као решење на дуге стазе.
ЗЛАТАН ШЕХОВИЋ без оцене – Већи део сезоне провео у амбуланти, опорављајући се од повреда листа и лигамента десног колена. Кад је играо био је запажен и наговестио да црно-бели из школе добијају модерног бека, али ће то морати да покаже после зимских припрема.
САША ЗДЈЕЛАР 6 – Његова игра представља персонификацију Партизанове јесени. Довољно тек за прелазну оцену. На тренутке, али само на тренутке, одрађивао је сјајан посао испред одбране, међутим, велика је дилема да ли је оправдао куповину из Олимпијакоса. На неким утакмицама био је толико чврст да су се противници одбијали од њега, на другим недопустиво мекан за позицију задњег везног. Људима из Бордоа се допао...
АЛЕКСАНДАР ШЋЕКИЋ 5,5 – Рвање на средини терена нико не може да му оспори. Ни допринос у одбрани прекида. Користио је висину као адут и конституцију да спречи доток протиничких лопти ка Стојковићевомказненом простору. Но, Партизан тражи више. Везњака способног да промени ритам утамице, подели пас унапред, убрза игру. То репрезентативац Црне Горе није показао.
НЕБОЈША КОСОВИЋ 5,5 – Често у контра ритму. За 20 утакмица ове сезоне уписао је једну једину асистенцију, без гола. Као да му недостаје петље у ситуацијама пред противничким шеснаестерцем. Изостао је конкретан допринос какав би требало да краси играча средине терена у клубу Партизанове традиције. Мада је од управе награђен продужетком уговора, доживео је и нешто незапамћено на овдашњим просторима: нападе са клупске телевизије.
МИЛАН СМИЉАНИЋ без оцене – Мирослав Ђукић га је тражио са идејом да буде осигурач испред одбране, али је брза смена тренера утицала на Лолин статус, па је код Зорана Мирковића имао скромну минутажу. Питање је да ли га Бата види „на мапи“ за пролеће, мада је утисак да је Партизану, имајући у виду незавидну позиију на табели и у српском фудбалу потребан баш човек као Смиљанић. Да „држи“ свлачионицу, ако други не могу.
МАРКО ЈАНКОВИЋ 7 – Кад му се игра фудбал милина га је гледати. Намерно пишемо „кад му се игра“. Играч таквих карактеристика, једноставно, мора да се трпи. И чека. Никад не знате кад ће прорадити. Као, на пример, у Данској или вечитом дербију. Било је и асистенција против скромнијих тимова. Е, сад: кад би Јанковићдар од Бога користио на свакој утакмици… Овако, остаје да лебди дилема коју је поставио Мирослав Ђукић: „да ли је избацио Црногорца из себе?“
ГОРАН ЗАКАРИЋ 7 – Оправдао је статус појачања. Стигао је за сићу, око 100.000 ера, из сарајевског Жељезничара и мада је на почетку играо на свежину, одмах је било уочљиво да брзином, дриблингом и ударцима са дистанце може да разоружава противнике. Имајући у виду да је дошао без припремног периода разумљив је пад у другом делу јесени, али се очекује да после дрила у Турској обогати репертоар.
ДАНИЛО ПАНТИЋ 7 – Уз Јанковића, највећи креативац Партизана. Способан потезом да реши меч, било да је у питању гол или асистенција. Има их по пет, што је солидна статистика на узорку од 28 утакмица, међутим, позиција с које дејствује захтева више. Као што је некад имао Саша Илић. Не плаши се одговорности, воли лопту у ногама, има специјале из прекида, а опет делује као да није до краја исказао таленат. Посебно на великим утакмицама.
ЂОРЂЕ ИВАНОВИЋ 6,5 – Кад му се “отвори ливада” постаје опасан и тешко га је зауставити. Чим му се простор сузи настају проблеми за које, још, нема решења. Дао је четири гола ове сезоне, али ниједан од није био одлучујући. Пре само годину дана капитени и тренери су га изабрали за најбољег играча Суперлиге, никако да тај статус оправда у Хумској. Можда му ваља дати још времена, а можда бивши офанзивац Спартака мора да буде конкретнији пред голом ривала. Кад добије шансу.
ЗОРАН ТОШИЋ 7 – Вероватно би доста тога за Партизан било боље да је Бамби био здрав. Овако, повреда у Сурдулици је најпре упропастила трансфер у Турску и сузила маневарски простор црно-белима у осетљивом делу сезоне. Кад се вратио, показао је бивши репрезентативац да је човек од чије левице зазиру ривали и делује несхатљиво због чега га Мирковић није чешће користио. Посебно што и сами играчу кажу како се осећају сигурније кад је Тошић на терену.
СЕЈДУБА СУМА 5 – Лош до границе неподношљивости, послат на позајмицу у Израел.
АРМИН ЂЕРЛЕК 5,5 – Пуна су уста челницима Партизана о таленту из „класе 2000“, међутим, статистичке колоне су дуго зврјале празне. Крајем септембра затресао је мрежу Колубари што је једини његов гол на 29 утакмица за први тим. Има и једну асистенцију. Мора да буде учинковитији, како би оправдао епитете које су за њега лепили стручњаци док је био у омладинском фудбалу. Сениорски захтева пребацивање на виши ниво. А то неће успети ако предаје лопту првом до себе. Кад се ослободи страха и устреми на одбрану као током прошлогодишњих припремана Кипру поправиће и статус.
САША ИЛИЋ без оцене – Код Ђукића је понекад играо, код Мирковића се преселио, практично, у стручни штаб. Чак више и не седи на клупи, већ утакмице гледа из ложе. Није задовољнан оним што види. А види све. Питање је само да ли неко жели да га саслуша. Имало би ту материјала о-хо-хо...
ЈОВАН КОКИР без оцене – Мада важи за једног од већих бисера из генерације 2000, тренери га ниједном нису ставили ни у протокол суперлигашких утакмица. Крајем године шушкало се да би, чињеницу да није добио шансу, могла да искористи Црвена звезда. Директор Милош Вазура демантовао је такву могућност...
ФИЛИП СТЕВАНОВИЋ без оцене – Два кола пре краја јесени постао је трећи најмлађи дебитант у историји Партизана, покупио симпатије због неколико минута на Бањици, а очекује се да процвета на пролеће.
НЕМАЊА НИКОЛИЋ 6 – Пет голова, исто толико асистенција. А утисак да је то мало за шпица Партизана. Мало, јер је било ситуација кад је морао да погађа. Некадашњи центарфор Спартака дејствује далеко од гола и то га спутава да буде ефикаснији. У једном тренутку изјавама се замерио навијачима, што је, можда, утицало на продуктивност. Може бити и да га кошта мало лежернији став на терену. Ако се првих шест месеци узму као прилагођавање на нову средину, онда у других мора да буде испомоћ Рикарду на свакој утакмици, јер Партизан не трпи офанзивца без бројева.
РИКАРДО ГОМЕШ 8 – Погодак! Сам носи напад Партизана. Ем што нема бројчану, ем квалитативну подршку. Упркос таквим околностима, изнео је на леђима целу јесен, иако је у једном делу био исцеђен попут лимуна. Дао је 14 голова, погађао и у Европи и у Србији, решетао и велике (Бешикташ, Црвена звезда) и мале (седам погодака у завршници сезоне). Давао их је главом, ногом, са дистанце или петерца, што потврђује да су црно-бели добили центарфора који може да „сипа“ у континуитету. Још кад би имао одговарајуће пратиоце.
ОГЊЕН ОЖЕГОВИЋ 6 – У уводу првенства донео бодове са гостовања врањском Динаму, играо још неке утакмице, али како ни претходни, ни актуелни тренер на њега нису озбиљно рачунали, послат на позајмицу у Арсенал из Туле.
ТРЕНЕР ЗОРАН МИРКОВИЋ 7 – Кад би се посматрала само табела, испало би да је уназадио Партизан, јер је заостатак са пет попео на 15 бодова, међутим… Има нешто и до игре. А то је друга прича. Није ни она била увек блистава, али три сусрета у Хумској (Нордсјеланд, Бешикташ, Црвена звезда) показали су да Бата има штофа. За одело му је потребан бољи материјал. Онда ни партије са поменутих мечева неће бити инциденти, него правило. Похвално је што је “затегао” одбрану и учинио је најчвршћом у лиги (само осам примљених голова), што је инсталирао минијатуре из прекида, а замерке су зашто није искоритио трећу измену на појединим утакмицама и како је могуће да Тошић, Остојић, Смиљанић, Вулићевић и Илић, са толико искуства, немају места у овом Партизану.
Извор: моззартспорт
ФОТО: Стар спорт
Коментари / 0
Оставите коментар