Како настају имена странака?

Покушај давања одговора на питање: која је разлика између ДНС-а и ДЕМОС-а?

Република Српска 21.12.2018 | 17:30 Одавно је примјећено да међу различитим политичким партијама у Републици Српској нема много идеолошких ни програмских разлика, а ове године посебно је наглашена владајућа (једина?) политичка идеологија – бити у власти.

Имена политичких партија добро осликавају то стање. У медијима владају скраћенице - СНСД, СДС, СП, ДНС, НДП  - ријетко се пишу и говоре пуни називи странака. Тек, ни имена ни акроними скоро ништа не значе, а и ако значе, ништа смислено не говоре.

„Може се рећи да су називи парламентарних странака смисленији што су старији. Јер, партије које су формиране у предратном или ратном периоду, као што су СДС (Српска демократска странка) или СП (Социјалистичка партија), имају имена са јасним идеолошким профилом. Међутим, у 2018. то је форма без садржаја, пошто се данашњи СДС готово и не бави националним питањем, баш као што су актуелни социјалисти незаинтересовани за социјалну правду“, каже Саша Бижић, новинар из Бањалуке.

У постдејтонској фази, наставља Бижић, јављају се бизарне кованице, пошто би и сами њихови творци тешко могли сувисло објаснити шта значи "независна социјалдемократија" или "демократски прогрес".

„При томе, име СНСД-а данас је преуско за њих, јер шеф те партије очито претендује да покрије комплетан политички спектар, тако да би било више логике да посегну за рјешењима из СФРЈ, као што су Народни фронт или Социјалистички савез радног народа. Опет, ПДП потенцира чињеницу да су десни центар, да дјелују у оквиру Европске народне партије, а у српској политичкој традицији ријечи "партија" и "прогрес" немају никакве везе с тим, јер долазе из арсенала "50 нијанси црвене боје". 

Видљиво је да је процес доведен до врхунца опцијама које комбинују (популарне) термине "народ" и "демократија", а наш саговорник примјећује да изненађују "маштовитошћу" чак и оне који су наивно вјеровали да се ту лингвистичке могућности исцрпљују већ након двије варијације.

„ДНС и НДП су се, вјерујем, за овакве називе опредијелили јер су потпуно идеолошки необавезујући. У исто вријеме значе и све и ништа. Јер, широм планете има низ примјера да су странке са та два израза у називу троцкистичко-комунистичке, попут, рецимо, Народне демократске уније Португалије, или изразито десне, каква је Национална демократска алијанса у Индији.  Али, кога брига за то, као и за очигледан детаљ - да је ријеч о плеоназму, будући да је демократија "владавина народа", тако да имамо непотребно гомилање ријечи истог значења“, објашњава Бижић.

Седам приједлога за споразум власти и опозиције

Једначина којом се добијају имена странака није превише тешка ни нејасна. Ријеч је о простој "математичкој" операцији, сматра и Александра Савић, професор српског језика и књижевности.

„Имена политичких партија семантички су празна, што значи да ријечи спојене у назив неке странке представљају само јако сужен скуп преовладавајућих начела странке, а никако нови, посебан, значењски компликован језички ентитет”, објашњава Савић.



Александра Савић, која је и предсједница Удружења лектора РС, примјећује је да се имена странака у Републици Српској не разликују се од оних у окружењу или свијету, а да је већ сада јако тешко смислити назив јер постоји поприличан број већ регистрованих назива.

„С обзиром на то, странкама не преостаје много избора – обично име садржи бар једну од сљедећих одредница: демократска, партија, народна, српска, странка, савез итд. Ријечи странка, партија и савез прилично су неутралне и у свом значењу упућују само на облик удруживања. Са ријечју демократски/а је другачије. Наиме, чини се да је та одредница постала прилично важна након промјене политичког система и да се налази малтене у сваком називу партије. Прије тога, то је био случај са ријечју комунистички”.

Сложна браћа: Четири странке на истој адреси

Савићева каже да коришћењем акронима називи политичких партија такође губе на значењу и постају само формалност.

„Помоћу акронима се може постићи одређена језичка порука, то је врло захвално подручје за креативце, а и назив партије губи свој строго формално/административни смисао. Један од тих начина, када партија захваљујући свом називу може послати одређену, семантички јасну поруку, јесте коришћење акронима у реклами или пароли, а други је да сам акроним има неко значење (нпр. ДЕМОС, што значи народ)”.

Саша Бижић каже да се може се закључити да ова углавном комична прича о називима наших странака има сасвим логичну завршницу- у класичним плагијатима.

„У Црној Гори је Миодраг Лекић, не тако давно прилично утицајан опозиционар, прије пар година формирао странку која се дословно зове Демократски савез - ДЕМОС. Дакле, Недељко Чубриловић и његови сарадници су ефикасно ријешили ову "тешку" дилему - зашто се мучити и било шта смишљати, кад су паметни људи у региону то већ учинили? Значи, довољно је само осврнути се око себе и "посудити" оно што ти треба”.

Извор: Мондо