Интервју - Игор Дуљај каквог не познајете...

Могу 90 минута и са 39 година! За мене је Божић празник, Нова година није! Плус, о шансама Србије и Украјине у конкуренцији Португала у квалификацијама за ЕУРО, односно плану да једног дана постане шеф струке Шахтјора. . .

Фудбал 15.12.2018 | 00:00 Десет година као фудбалер. Још четири као тренер. Неко би рекао да се Игор Дуљај (39) осећа као Украјинац, с обзиром на време у Доњецку и Севастопољу као играч, те у Шахтјору као помоћни тренер, али свако ко познаје некадашњег репрезентативца Србије зна колико је везан за нашу државу, па му се срце цепа на пола при погледу на састав Групе Б у оквиру квалификација за ЕУРО 2020.

Из јасног разлога, недавни жреб у Даблину спојио Орлове са тимом Андреја Шевченка, као и Португалом, као главним фаворитом да из друштва у коме су још Луксембург и Литванија избори пласман на завршни турнир. Посебно занимљива група ако се зна да популарни Дуки од 2016. ради у стручном штабу Португалца Паула Фонске, па ће у свлачионици украјинских Рудара свак вући на своју страну кад крену квалификације.

„Догодило се нешто необично, жреб је спојио Србе, Португалце и Украјинце, што се најбоље илуструје код нас у Шахтјору. Наше државе морају да играју једне против других, неће нам бити лако да пратимо утакмице. Наравно, навијаћу за момке из Шахтјора, репрезентативце Украјине, а пре свега за своју селекцију“,истакао је Дуљај у разговору за локалне медије.

Јасно је некадашњем моторину Партизана, доказаном на клупском и репрезентативном плану, да тим који се ослања на Кристијана Роналда, практично, једном ногом већ „излази“ из групе.

„Португалци су фаворити. Актуелни су владати Европе, имају снажан тим, а уз дужно поштовање и Луксембурга и Литваније, за друго место ће се борити Украјина и Србија“.

Још једна занимљивост, распоред је такав да би дуел Орлова и Украјинаца у последњем колу, 17. новембра 2019. у Београду, могао да одлучи путника на Првенство Европе.

„Било би добро да наше репрезентације буду у игри све до завршног кола. С тим да ми се из неког разлога чини да ће и пре последњих 90 минута бити јасно ко иде на ЕУРО. И вама и нама ће бити најтеже да освајамо бодове на које сви рачунају, неће бити лако као што изгледа извући максимум из сусрета са Луксембургом и Литванијом“.

Украјинце је занимао скенер Србије. Дуљај је прецизан:

„Најопаснији наш фудбалер је Александар Митровић. Изузетно квалитетан напада, снажан, тежак за чување, права класична „деветка“. У казненом простору се сналзи као риба у води. Важну улогу имају и Немања Матић, ког сматрам једним од најпаметнијих задњих везних у Европи, капитен Александар Коларов, затим Адем Љајић, па таленат какав је Сергеј Милинковић Савић... Сви играју за добре клубове, у јаким првенствима“.

Подсетили су новинари бившег задњег везног да је некад играо са Младеном Крстајићем, питају се да ли га је контактирао да му открије детаље о игри Украјинаца.

„Младен ће се снаћи и без моје помоћи“, смеје се Дуљај. „Део Крстајићевог стручног штаба је Милан Обрадовић, дугогодишњи интернационалац у Украјини, неће бити проблем да прикупи све информације о вашој репрезенатцији. Иначе, Шевченко је млад селектор, пун енергије, а позитиван став успева да пренесе на играче. Млади састав, каквим Украјинци располажу, изгледа сјајно, тачно се види ко шта ради на терену. У поређењу са Крстајићем, Шеви је мало лакше да ради, јер већина репрезентативаца му је на оку, пошто игра у Украјини“.

Мало и о Игоровој форми. Новинари примећују да је затегнут као струна и питају се да ли би могао да буде равноправан такмац садашњим играчима Шахтјора.

„Баш дуго нисам покушао, међутим, делује ми да бих могао да издржим цео меч. Паметна глава једном рече: „човек не треба да се мери са старијима од себе, већ са млађима“. Сматрам да сам у доброј кондицији за неког ко има 39 година“.  

Подсећају да је био бескомпромисан борац. Занима их, има ли сличних у екипи чији је помоћни тренер.

„Тарас Степанеко је такав. Спреман је да постави главу тамо где многи не би смели копачку. Није једини у овом тиму, али сваки тренинг схвата озбиљно и посвећен му је 100 одсто“.

Посвећен је и Игор Дуљај тренерском позиву. После почетака у Севастопољу, на Фонескин позив, почео је да раду у Шахтјору и помогао екипи за коју је некад играо да освоји две везане титуле првака. Можда у догледној будућности и он буде шеф струке.

„Свануће и тај дан. Да би се догодио морам да будем стрпљив и напорно радим. Задовољан сам тренутном позицијом, остало ми је још годину и по дана уговора са Шахтјором, привилегован сам што сам део великог клуба, радим и учим од Паула Фонсеке, сјајног човека, богатих идеја. Многи стручњаци би платили само да буду уз њега, а ја сам ту већ трећу сезону, што ће ми користити у будућности“.

За крај, планови за празнике?

„Годинама сам био ван породице, играо у иностранству, за празнике се враћао у Србију, а ни сад се ништа није променило на том плану. Време одмора проводим из родитеље, јер их ретко виђам и покушавам да то у време празника надокнадим. Не славим 31. децембар, то је за мене сасвим обичан дан: после вечере, погледам неки филм и легнем у кревет пре поноћи. Док други славе, ја спавам. Установио сам следеће правило: за мене је Божић празник, а дочек Нове године – није“, поентирао је Игор Дуљај.

Извор: моззартспорт