Судови у Брчком затрпани тужбама

Након с̌то је пресудом Апелационог суда Дистрикта Брц̌ко, крајем аугуста ове године, наплата такозване обраде кредита проглас̌ена незаконитом, многи грађани ове локалне заједнице одлуц̌или су подиц́и туз̌бе против банака код којих су подигли кредите.

Босна и Херцеговина 09.12.2018 | 15:44 Струка сматра да те накнаде не припадају категорији директних трос̌кова него се могу сматрати банкарском праксом, извијестила је Федерална телевизија.

Клијент адвоката Срђана Марјановића, који је пред брчанским Основним, а потом и Апелационим судом добио пресуду, јер му је код једне пословне банке 2008. године обрада кредита наплаћена 2.000 марака, није желио пред камере.

Његов адвокат тврди да је ово прва оваква пресуда у Дистрикту, а вјероватно и у БиХ, те да је овом пресудом утврђено да једнократна накнада која се креће до 1,5 одсто не представља стварни трошак банке.

"Банка не може наплаћивати одређене услуге и трошкове за које се не зна на који начин су утврђени, на који се начин дошло до њих и због чега се иста накнада у процентуалном износу везује за износ одобреног кредита. Корисници кредита морају унапријед да знају о каквим трошковима се ради", каже адвокат.

Економист Срђан Лалић вјештачио је у споменутом случају пред Основним судом и тврди да трошкови обраде кредита у економском смислу немају економску оправданост, јер не припадају категорији директних трошкова, него се та врста трошкова може подвести под банкарску праксу.

"Каматна стопа је цијена кредита, која обухвата трошкове банке код прикупљања депозита од клијената, оперативне трошкове у које су укључени трошкови обраде кредита, трошкови ризика процјене ризика и, наравно, на крају марж", каже он.

Изјаву неке од банака Федерална телевизија није успјела да добије јер нису жељели пред камере. А након ове пресуде, адвоката Марјановића затрпали су захтјеви нових више од 250 клијената за тужбе због незаконите наплате за обраду кредита. 

"Без обзира на то о каквом временском периоду се ради, да ли су кредити отплаћени или не, о којој врсти кредитног производа се ради – апсолутно нема ограничења у погледу тражења враћања тог новца", тврди Марјановић.

Трошкове обраде кредита наплаћују и банке у Републици Српској. У Агенцији за банкарство РС су за Српскаинфо рекли да једнократна накнада за обраду кредита нису законски одређене.

"Банке једино имају обавезу да благоворемено и јасно информишу потенцијалне кориснике банкарских услуга, те да их јасно дефинишу самим уговором о кредиту", кажу у Агенцији за банкарство.

Висина и начин наплате накнада дефинисани су интерним актима и пословном политиком сваке појединачне банке и обухваћени су општим условима пословања. По подацима регулатора, једнократне накнаде за обраду кредита се разликују од банке до банке и зависе од врсте кредитног производа, а преглед накнада по кредитним производима објављују на својим интернет страницама.

"Просјечне накнаде за обраду кредита се крећу од нула до 1,5 одсто", кажу у Агенцији за банкарство.

Наводе да је свака банка обавезна да објави опште услове пословања, а објављује се на интернет страници банке и на погодном мјесту у пословним просторијама банке у којима се пружају услуге клијенту.

Извор: Српскаинфо