Тешке муке оца и сина, борца ВРС

Осамдесетогодишњи Миле Вујичић из Кладара, општина Србац, и његов син Драган, демобилисани борац прве категорије Војске Републике Српске, живе у условима испод сваког људског достојанства.

Република Српска 19.10.2018 | 16:13 Спавају у скученом простору, зидовима црним од дима, без неопходних кућних потрепштина, више гладни него сити, а зиму дочекују без дрва и хране. Старина Миле, нарушеног здравља, пита се - како жив изаћи из наступајућег зимског периода?

"Уз све друге недаће, Вујичићи немају ни воду у свом домаћинству. Воду за пиће и одржавање какве-такве хигијене доносе са стотину метара удаљеног извора. Кров прокишњава и ствара додатне невоље. Њихове проблеме, кажу, нико не примјећује, ни органи општинске власти, ни, нажалост, Борачка организација",  тврди комшија Божо Ристић, који је Милу и Драгана обрадовао са пакетима помоћи у храни, обући и другим потрепштинама које је обезбиједио код србачког Црвеног крста.



„До сада сам 12 пута обавјештавао општину и Борачку организацију о животним невољама Миле и Драгана, тражио да им се помогне, али одговора ни конкретне активности у том правцу није било“, каже Ристић, који се обратио БН ТВ како би упознао јавност са њиховом тужном причом. Можда ће она утицати да се Вујичићима помогне, јер , нажалост, немају никаквих сталних прихода за живот.

„Драган је био у рату од првог до посљедњег дана, што је оставило посљедице и на његово здравље. Нико није дао прилику да се запосли, нити је ко дошао да види како живимо“, прича старина Миле. Ево, и данас је Драган отишао да нађе негдје нарамак дрва, а ишао је да сакупља кукуруз након већ обраних њива.

„Жалосно је да још увијек има оваквих случајева, и поред увјеравања власти да добро живимо“, каже Божо, који се иначе бави хуманитарним радом и помаже колико може. Чак је за Вујичиће добио помоћ и од хрватског “Каритаса“, али је све то недовољно за њихов живот.



„Да нема Боже и његових родитеља Игњатије и Ваје , не знам како би живјели. Хвала им за све што чине“, каже старина Миле. Других комшија у близини нема. Неки су умрли, неки одселили, тако да је село готово опустјело. Има још мјештана који веома тешко живе и који су у стању социјалних потреба. Ни о њима, такодје, нико не брине нити обилази-каже Божо Ристић. Он апелује на добре људе да покажу солидарност са Милом и Драганом Вујичић, како би им живот учинили сношљивијим.

У србачкој Борачкој организацији кажу да им је позната тешка материјална ситуација бившег борца Драгана Вујичића, али нису могли потврдити да ли му је до сада пружана помоћ.

„Већ у понедјељак посјетићемо ове људе и видјети шта им је неопходно како би се помогло“, каже предсједник Борачке организације и начелник Одјељења за општу управу и друштвене дјелатности општине Србац Душко Митрић.

(БН)