Француска сијече "косовски чвор"?

Да ли предсједник Француске Емануел Макрон постаје главни лидер у ЕУ, и да ли из "заузетих руку" њемачке канцеларке Ангеле Меркел преузима штафету за рјешавање косовског проблема у име Европске уније?

Свијет 14.10.2018 | 16:02 Овај закључак би могао да се наметне као логичан у свјетлу недавног сусрета Макрона са потпредсједником Србије Ивицом Дачићем, предсједником Косова Хашимом Тачијем, али и Албаније Едијем Рамом на самиту Франкофоније у Јеревану, али и најављеног састанка светских лидера у Паризу поводом обиљежавања 100 година од завршетка Великог рата 11. новембра.

Наиме, после пријема Косова у Међународну организацију Франкофоније, предсједник привремених косовских институција Хашим Тачи изнео је тврдње да је добио подршку француског предсједника Емануела Макрона да Београд и Приштина што пре постигну обавезујући споразум, са "реалном могућношћу корекције границе".

Сличну тезу објелоданио је и предсједник Србије Александар Вучић послије посјете Паризу у јулу ове године, када је добио подршку у проналажењу компромисног рјешења са Албанцима на Косову и изјавио да у свему томе очекује значајну улогу Француске и ЕУ.

Колико је позиција Меркелове ослабила, како унутар саме странке, Њемачке па и у ЕУ, и да ли ће Макрон од ње преузети палицу за расплет косовског чвора?

Драган Ђукановић из Центра за спољну политику за Телеграф.рс каже да стоји да Меркелова спрема своје политичке насљеднике да врло брзо, ако не и крајем мандата, преузму вођење странке, ако не и државе.

"Истина је да јој популарност слаби последњих пар месеци, али Хришћанскосоцијална унија и Социјалдемократска партија у овом тренутку представљају већину унутар Немачке, иако долази до јачања десних тенденција и Алетрантиве за Немачку (АФД). Немачка је водећа држава ЕУ, она тежи да оствари партнерство са Италијом и Француском, али њен примат као најразвијене државе унутар ЕУ се никако не може довести у питање", сматра Ђукановић и додаје да је питање и Макронова политичка судбина након сљедећих избора у Француској.

Према ријечима Ђукановића, и Макрон се суочава са одређеним проблемима и извесним падом унутрашње популарности.

"Ипак, веома је значајно када неки од европских лидера великих земаља покаже спремност да помогне државама Западног Балкана. Мислим да је тај састанак који је најављен за 100 година завршетка Првог свјетског рата веома важан, јер може на одређени начин да допринесе убрзању неких процеса на Балкану и да доведе до тога да се односи овде среде. Макрон у том смислу може да само допринесе решењу проблема, јер се процес води иза, на нивоу ЕУ. У сваком случају битна је иницијатива, која је вероватно подржана и координирана унутар ЕУ, па и са самом Меркеловом. Она је апсолутно за то да се то питање реши што пре, али је прерано причати о разграничењу и корекцијама границе јер треба сачекати још неку рунду разговора", наводи он..

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић наводи да Макрон не преузима ништа, већ се ради о томе да је канцеларка Меркел очигледно у политичким потешкоћама, те да је Француска сада водећа земља ЕУ и то из два разлога.

"Прво, Француска је стална чланица Савета безбедности и једина је нуклерана сила, дакле главна војна сила у ЕУ пошто Велика Британија излази из Уније. Према томе, Макрон је у улози главног човека у ЕУ, те Француска игра водећу улогу и диктира политику ЕУ на спољном плану, а он сам као млад лидер има амбицију да отаџбину врати на позицију коју је имала за време нпр. Шарла де Гола", објашњава Миливојевић и наглашава да се Меркеловој са друге стране политичка снага исцрпјела, што су показали и посљедњи избори након којих је ушла у коалицију са демократама.

Показало се, како додаје дипломата, да њена странка слаби на рачун успјеха и уздизања Алтернативе за Њемачку.

"Меркелова је политичка звезда на силазној линији, која има потешкоћа да одржи примат и пуну контролу у политичким кретањима у самој Немачкој, а данашњи избори у Баварској су тест за њу и све оне који су незадовољни политиком према мигрантима. Успон деснице је изражен, и чињеница је да су политичке карте подељене и да више не диктира Меркелова, сад диктирају и други", истиче Миливојевић.

Међутим, све ово не важи за КиМ, јер, према њему, ово питање налази се у рукама САД и Русије.

"Промена америчке политике према Србији и неуспех ЕУ у постизању резултата, довела су до тога да ова два кључна светска фактора узму ствар у своје руке, па тек онда долазе други", закључак је Миливојевића, који је сигуран да ће и 11. новембра у Паризу бити присутни Вучић и Тачи, а можда и Доналд Трамп, те да ће се та прилика искористити за разговор о Косову.

Баш као и приликом доласка руског предсједника Владимира Путина у Београд у јануару сљедеће године.

Извор: Телеграф.рс