Рат: Кина прекида преговоре с САД

Кина је прекинула трговинске преговоре са Сједињеним Америчким Државама након нове рунде увозних царина између двију земаља, објавио је "Wалл Стреет Јоурнал".

Свијет 24.09.2018 | 12:07 Нови амерички намети на кинеску робу данас почињу да се примењују. То су највећи до сада намети у трговинском рату између ове двије економске велесиле.

Око половине свих кинеских производа који улазе у САД биће предмет нових царина.

Позивајући се на своје изворе, наведено је да тактика САД-а нец́е стимулисати сарадњу са кинеском страном. Пекинг се, одбацујуц́и преговоре, придржава своје тежње да избјегава преговоре под притиском.

Кина оставља могуц́ност за почетак нових преговора са Вашингтоном сљедећег мјесеца, додају извори.

У понедјељак је Државни савјет Кине у "Бијелој књизи", у којој се објашњава став Кине о трговинском рату са САД-ом, навео да је САД у својим изјавама и поступцима контрадикторан.

Савјет наводи да су поступци Сједињених Америчких Држава нанијели озбиљну штету трговинским и економским односима двију земаља над којима су дуги низ година напорно радиле владе.

Прије седмицу дана амерички предсједник Доналд Трамп објавио је да долази до увођења царина по стопи од десет посто на робу из Кине у вриједности од 200 милијарди долара.

Одлука је ступила на снагу 24. септембра, а од 1. јануара тарифе ц́е порасти на 25 одсто. Кина је тада саопштила да ц́е у одговору на нове царине САД-а увести симетричне повец́ане увозне даџбине за више од 5.200 америчких производа у вриједности од 60 милијарди долара.

Трговински рат између Кине и Сједињених Америчких Држава почео је након што су 6. јула ове године на снагу ступиле узајамне царине између тих држава.

САД су увеле царину од 25 одсто на увоз 818 врста робе из Кине са укупним капацитетом испорука од 34 милијарде долара годишње. Као контрамјеру, Кина је наметнула царину од 25 одсто на увоз једнаког обима америчке робе, преноси Спутник.

Многи сматрају да су САД овако започеле "највећи трговински рат у економској историји".

Најновији потез односи се на укупни износ кинеског увоза од јула и износи до 250 милијарди долара. То значи да је половина кинеског увоза у САД сада подложна овим новим царинама.

У Кини је индекс Ханг Сенг пао за више од један одсто.

Америчка предузећа која увезу кинеске производе морају да плате додатних 10 одсто пореза.

Ови намети односе се на скоро 6.000 предмета, што их чини највећим наметима које је Вашингтон ставио некој земљи.

Они се односе на торбице, рижу и текстил, иако су неки предмети као што су паметни сатови и високе столице изузети.

Порез ће се повећати на 25 одсто од почетка 2019. године, ако ове двије земље не постигну споразум.

С друге стране, Кина уводи додатних пет одсто на америчку робу, укључујући мање авионе, рачунаре и текстил и још додатних 10 одсто на хемикалије, месо, пшеницу и вино.

САД су ове године наметнуле три круга царина за кинеске производе, у укупном износу од око 250 милијарди долара.

Зашто САД ово раде?

Предсједник САД Доналд Трамп каже да жели да заустави "непоштено преношење америчке технологије и интелектуалне својине у Кину" и да тако заштити послове у САД.

Царине ће, у теорији, учинити америчке производе јефтинијим од увезених и тако охрабрити потрошаче да купују домаће.

Идеја је да се ојачају локална предузећа и национална економија.

Међутим, многе америчке компаније и индустријске групе жалиле су се канцеларији америчког трговинског представника да им ово лоше утиче на пословање.

Постоје знаци који упућују на то да су компаније и економије већ угрожене, а ММФ је упозорио да ће велике трзавице између земаља погодити и глобални раст.

Царински намети Доналда Трумпа су дио његове трговинске агенде од када је преузео функцију, што се коси са вишедеценијскоим пословањем на бази глобалног система слободне трговине.

Није јасно како ће Кина на дуже стазе да одговара на америчке намете.

САД купују много више од Кине него што продају, тако да Кина има само ограничен простор за одмазду кроз трговину.

Аналитичари кажу да ће Кина морати да буде креативна када одлучи да узврати на задате трговинске ударце.

Могли би да отежају живот америчким компанијама у Кини или оборе вриједност своје валуте како би повећали извоз.

Трамп је недавно оптужио Кину да ради управо то. Али, Кина је одбацила ове оптужбе.

Кина "никада неће пасти на пут подстицања извоза тако што ће девалвирати своју валуту", рекао је прошле недјеље премијер Ли Кећијанг.

Извор: Агенције