400 људи са КиМ отишло у исламисте

Са територије Косова у Сирију и Ирак су прошле године отишле 403 особе, са циљем да се боре у редовима Исламске државе и Ал-Нусра Фронта, а погинуло их је 74, наводи се у извјештају Стејт департмента о тероризму за 2017. годину, који је представљен у Вашингтону.

Свијет 21.09.2018 | 08:45 Према подацима Стејт департмента, на Косово се вратило 133, док је њих 196 остало у конфликтним зонама.

У извјештају се такође оцјењује да је Влада Србије предузела кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, преноси "Глас Америке".

Наводи се да у Србији током 2017. године није било терористичких напада и да је ниво активности у вези с регрутацијом бораца за Исламску државу био низак. 

Највеће претње од тероризма у Србији, према подацима из овог извјештаја, остају потенцијално кретање новца и оружја преко њене територије, повратак страних терористичких бораца и радикализација.

У извјештају се наводи да је влада у Београду предузела кораке да побољша своју способност у борби против тероризма, усвајањем Националне стратегије за спречавање и одговор на тероризам у периоду од 2017. до 2021. године, али и настављањем сарадње с међународним партнерима, уз посебан фокус на спровођење закона и напоре у области сајбер-безбједности.

Наводи се и да је, као чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе, Србија обећала донације у медицинској опреми у мају, али да су, како пише, "неискуство у улози донатора и унутрашње препреке одложили испоруку те помоћи и по свему судећи ће ограничити додатно финансијске и материјалне доприносе Коалицији".

У извјештају се напомиње и да је Србија наставила да користи обуку америчке владе у изградњи својих капацитета за борбу против тероризма.

Када је ријеч о правосуђу, спровођењу закона и безбједности граница, у извјештају се истиче да је неопходно да Србија побољша капацитете за спровођење закона, али да је напредак земље у тој области постојан. 

Истиче се чланство Србије у организацијама, чији је циљ супротстављање финансирању тероризма и прању новца, али и стратегија у борби против насилног екстремизма, у којој велику улогу има неколико министарстава, укључујући Министарство унутрашњих послова, културе и информисања, образовања, омладине и спорта.

Србија је, такође, укључена у ограничену регионалну и међународну сарадњу о антитерористичким питањима, додаје се у извјештају, у којем се указује и на сарадњу са Интерполом и Европолом, билатералне програме сарадње у обезбјеђивању граница с Бугарском, Мађарском и Румунијом и слично гранично партнерство са БиХ и Хрватском. 

"Српске агенције у овој области рутински сарадују и са Албанијом, Косовом, Македонијом и Црном Гором", закључује се у извјештају о Србији.

У извјештају Стејт департмента обрађени су и подаци за територију БиХ и Македонију.

Када је ријеч о БиХ, у извјештају се истиче да је та земља наставила да повећава своје антитерористичке капацитете у 2017, али да рупе у законима и благе казне остају највећи изазови. 

"Ефикаснију унутрашњу сарадњу у БиХ подривају међуагенцијски и лични сукоби, док екстремистичка идеологија и регионалне националне екстремистичке групе остају потенцијални извор тероризма, а што се тиче рехабилитације и дерадикализације, није начињен велики напредак", оцјењује се у извјештају. 

За Македонију се истиче да је сарађивала са САД у антитерористичким напорима, као и да је, такође, чланица Глобалне коалиције за пораз Исламске државе. 

Македонске власти су процјениле да припадници и симпатизери Исламске државе одржавају присутво у тој земљи, а Министарство унутрашњих послова и обавјештајна агенција процјењују да је најмање 150 македонских држављана путовало да се прикључи терористичким групама у Сирији и Ираку, истиче се у извјештају.

Како се додаје, од њих, 30 је убијено, 40 је и даље у тим зонама, док се 80 вратило кући у Македонију.

Извор: Тањуг