Промјене климе доносе опасности

Нестанак букових шума, преполовљени пољопривредни приноси, чешће епидемије тропских болести: климатски је сценарио који очекује Србију до краја 21. вијека.

Србија 26.08.2018 | 13:20 То предвиђају стручњаци за метеорологију, а из ресорног министарства најављују низ законских и стратешких докумената који би требало да ублаже ефекте таквих пројекција.

Руководилац Групе за ублажавање климатских промјена у Министарству заштите животне средине Драгана Радуловић истиче да више од пет милијарди евра износи штета од посљедица климатских промјена у Србији од 2000. године до данас и да је 70 одсто тог износа изазвано сушама.

Она напомиње да Министарство припрема Стратегију нискоугљеничног развоја која ће одредити приоритетне мјере за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и понудити мјере прилагођавања на измјењене климатске услове.

"Као кандидат за чланство у ЕУ треба да ускладимо законодавство са ЕУ, тако да ће Стратегија бити израђена по узору на документа ЕУ, а омогућиће и научној заједници, цивилном сектору и привреди да учествују у њеном дефинисању", рекла је Радуловић и додала да се таква документа доносе за период до 2050. године.

У току је, каже, и израда Закона о климатским промјенама чије се усвајање очекује до краја године, а којим ће се све секторске стратегије и планови ускладити са Стратегијом нискоугљеничног развоја.

Говорећи о прилагођавању новим климатским условима, Радуловић наводи да Извјештај Републике Србије, сачињен према Оквирној конвенцији УН о климатским променама, садржи препоручене мјере за сектор пољопривреде, шумарства, водопривреде, здравља…



У Извјештају се наводи да ће промјена температуре и падавина утицати да до краја 21. вијека културе као што су озима пшеница, кукуруз и соја сазријевају од 20 до 30 дана раније.

Процјене су да би кукуруз, на примјер, могао да сазријева чак два мјесеца раније што би утицало на квалитет и квантитет приноса, али и на планирање производње и вријеме обављања радова на пољу.

Пораст температуре до краја вијека посебно ће отежати производњу шећерне репе којој ће, како се прогнозира, суше и недостатак падавина смањити коријен, а тиме и производњу шећера по хектару.

У сектору енергетике, који емитује чак 80 одсто укупне емисије гасова са ефетком стаклене баште неопходно је, каже Радуловић, повећати енергетску ефикасност и употребу обновљивих извора енергије.

"Постоји проблем са имплементацијом мјера јер сектори још увијек не препознају климатске промјене ни као проблем нити као шансу за развој", закључује Радуловић.

Владимир Ђурђевић са Института за метерологију каже да су љета у Србији топлија за 1,5 степени него средином 20. вијека, да је број дана са екстремнин краткотрајним падавинама овог љета био је скоро дупло већи него прошлог, да атмосфера садржи седам одсто више водене паре него раније.

Он упозорава на предвиђања свјетских климатолога да ће услијед повећања глобалне температуре Србија и Балкан бити најпогођенији климатским промјенама на шта су, каже, прије тридесетак година указивале и прве студије које су медитеранску област означиле као “врућу тачку”.

"Љето је на глобалном нивоу топлије за један степен, а у нашем региону у просјеку за 1,2 степена што значи да годишња температура на Балкану расте брже од глобалног просјека", појашњава Ђурђевић.



Он упозорава да ће јаке суше, поплаве, врели топлотни таласи и шумски пожари бити учесталији, то ће утицати на мању производњу у пољопривреди, али и на пораст преносилаца заразних болести, попут тиграстих комараца који шире грозницу Западног Нила.

Ђурђевић сматра да ће развој овог климатског сценарија највише зависити од спровођења Париског климатског споразума, глобалног документа о борби против климатских промјена из 2015. који би раст глобалне температуре требало да задржи на два степена.

Међутим Ђурђевић наводи да се, чак и ако Споразум успије, очекује раст температуре за један степен што ће утицати на промјене климе у наредних 20 до 30 година, а то значи да ће екстремни временски услови попут суше из 2012. године када су преполовљени пољопривредни приноси, а економија изгубила скоро двије милијарде долара, бити све чешћи.

Због јаке суше те године се, подсјећа Ђурђевић, у кукурузу појавио афлатоксин који се кроз исхрану стоке пренио у млијеко у концентрацијама знатно већим од дозвољених што је тада, како каже, изазвало “мању политичку кризу”.

Он упозорава на климатске пројекције које предвиђају да ће производња кукуруза у другој половини 21. вијека у просјеку бити мања за готово 50 одсто уколико се, каже, на вријеме не развију системи за наводњавање.



"То захтијева велика улагања у велике инфраструктурне системе за наводњавање које треба правити водећи рачуна да ће се режим киша промијенити", упозорава Ђурђевић.

Како примјећује, климатске промјене у Србији још увијек нису препознате као приоритет, иако су урађене одређене процјене мјера за секторе као што су водени ресурси, пољопривреда, шумарство.

Зато, напомиње он, у будућим инфраструктурним пројектима, као што су путеви или насеља, треба узети у обзир не само тренутне већ и прогнозирајуће климатске услове и наводи да се, канализациони одводи и канали морају прилагођавати предвиђањима да ће у наредних 30 година за 10 одсто бити мање падавина током љета, што ће утицати, како каже и на градњу мини хидроелектрана у Србији.

"Треба размотрити да ли је исплативо градити их на локацијама које тренутно имају добре хидролошке предуслове, јер је питање да ли је то право мјесто за наредних 50 година", указује Ђурђевић.

Он упозорава и на то да ће због свих ових промјена у другој половини 21. вијека нестати близу 90 одсто букових шума.

"Ако се настави постојећи тренд климатских промена, букове шуме ће убрзано нестајати. Због пораста глобалне температуре биће угрожени и екосистеми на високим планинама који због измјењених еколошких услова неће моћи да мигрирају ка вишим висинама", објашњава Ђурђевић.

 Извор: Тањуг