"Најбоље да се разграничимо"

Председник Републике Српске Милорад Додик сматра да је вријеме да Срби изађу са јасним политичким, националним програмом и захтјевима, који би могли да буду њихов циљ у овом вијеку, за разлику од претходног, који је, каже, за нас био катастрофалан вијек.

Република Српска 18.08.2018 | 14:20 "Међународне околности су се промијениле", каже Додик у Интервјуу Тањугу.

Он напомиње да не мисли на промјене америчког или неког другог међународног става, мада се и ту, како каже, нешто мијења, већ на чињеници да, рецимо, у протеклих 20 година Дејтонски споразум није поштован, да су умањена права Републике Српске, да је положај наших сународника у околним земљама тежак и, коначно, да је Србима сада већ доста свих понижења.

"Вријеме крајем деведесетих година и лош период српског народа је прошло. Морамо да се издигнемо изнад тога и да кажемо: 'Да, овдје смо стали, довде смо дошли, шта је то што желимо да урадимо да нама буде боље?'", увјерен је предсједник Српске и додаје:

"А не овако поцијепани на српски национални и државни корпус, заокупљен стално неким рјешењима, да ли Косово, да ли Република Српска, да ли вамо, да ли тамо, без јаснога путоказа куд идемо...".

Али, истиче Додик, прво - разграничење.

„Зашто разграничење? Зато што сви народи око Срба, а Срби су им доносилац слободе кроз историју, покушавају да своју националну и државну градњу искључиво обављају на антисрпској политици. Од Хрватске до, ево, Бошњака овде у Босни, до Албанаца на Косову, па и Црногораца у ЦГ, па и Македонаца, који оспоравају право нашој цркви тамо да егзистира, и много чега другог", објашњава он

А, ако је већ тако, каже, онда је најбоље да се разграничимо.

„То не значи да ћемо ми направити бодљикаве жице на нашим оградама. Не, ми само хоћемо да афирмишемо наше интересе. Значи, Република Српска, Србија, четири општине Косова, реинтеграција српске политике и националних интереса у ЦГ", тумачи Додик појам разграничења како га он види.

Предсједник Српске каже да зато подржава идеју предсједника Србије Александра Вучића, али додаје да се он истовремено залаже и за разграничење у Босни и Херцеговини.

"Република Српска треба да настави да се бори за свој пун државни капацитет. Ја вјерујем у ту идеју, без обзира на неке који би се, можда, сада подсмјешљиво насмијали томе. Ја вјерујем, јер некако осјећам тај пулс народа овдје, који напросто није престао да вјерује у ту могућност и да оно што нас је као невријеме снашло, као то невријеме треба да прође и да ће доћи вријеме да ми можемо да се позиционирамо", каже Додик.

Чињеницу да је идеја о разграничењу, коју је, као лични став, изнио предсједник Вучић, у Србији наишла на жесток отпор опозиције, Додик објашњава констатацијом да је једна од бољки српског народа у цјелини да урушава сваки свој ауторитет. Институционални и лични.

„Нема моћне нације у свијету без јаког лидера. А Срби као да упорно све ово вријеме покушавају да све своје лидере, или оне којима је дата прилика да буду лидери, некако оспоравају или сами уништавају. Ðинђић је постао велики државник тек кад је сахрањен, а прије тога шта нисмо могли да чујемо о њему", примјећује предсједник Српске.

Он додаје да је један дио концепта међународне заједнице да влада дугорочно овим простором то да урушава лидере и институције.

„Чим се ви дигнете са снагом у свом народу, више од оног што странци мисле да је дозвољено, они ће кренути да вас урушавају. И да тиме урушавају институције. Према томе, та прича је потребна и ми се морамо окупити око тог неког ауторитета. Често сте мислили да је то у оквиру СПЦ, али видимо да неки оспоравају и патријарха. Оспоравају све што долази као истински процес тражења и позиционирања нације и народа", наводи Додик.

Он се, у том контексту и уз констатацију да гаји велико поштовање према Цркви као "кључном елементу српског идентитета", осврнуо на, по њему веома озбиљан, напад на Александра Вучића, који је, због идеје предсједника Србије о разграничењу са Албанцима, упућен из Дечана.

„Немам намјеру да држим ником предавања, и наравно да имам и саосјећање и емпатију, како год би то требало да се назове, према нашим људима који остају или су негдје далеко изван граница Србије. Али, да сада једна патетична прича о четири монахиње треба да буде искључиви фактор српске националне државне политике, то говори да је Србија демократско друштво, у коме је слобода мишљења далеко више изражена него што многи желе да признају самој Србији", каже Додик.

Србија ће, увјерен је, успјети да заштити своје интересе уколико се Вучић одржи као државник, а не само као политичар, а државник, истиче, "мора да доноси одлуке које ће се можда у том тренутку прогласити несхватљивим или некако другачије, али које ће бити донијете искључиво у корист српког државног и националног интереса".

На питање како види став канцеларке Ангеле Меркел да нема промјене граница на Балкану и да ли се он односио на Републику Српску или на Косово, или на обоје, Додик каже, да прво ваља рјећи да је Њемачка "шампион у мијењању граница" и да је управо она "детонирала промјену граница у бившој Југославији",

"Њемачка тог времена под Геншером је управо била кључни фактор да се отпочне рат и да се ратује у бившој Југославији, зато што је кроз свој европски пројекат, како су они то звали, захтијевала да се признају Словенија и Хрватска као независне државе, о чему није било никаквих унутрашњих договора, и кад су то учинили рат је могао да почне, наравно".

Тако је, каже Додик, искреиран један стеротип који Њемачка жели да конзервира:

„Они сматрају да је питање, рецимо Косова, завршено и да Косово има своје границе. То што има неке унутрашње са сјевером и четири општине, то рачунају да ће се некако ријешити, да ли блиц кригом или неким договором, али, углавном једног дана ће се то, по њиховој претпоставци, ријешити".

Међутим, предсједник Српске скреће пажњу на чињеницу да и БиХ има своје унутрашње границе.

„Те границе су јасно повучене, катастраски јасно лоциране. Те границе се сада зову ентитетске, али нема разлога да оне сутра не буду неке друге. Само наивни могу мислити да је проблем Босне завршен, тиме што се он херметички или хипотетички држи као такав".

На питање како гледа на спекулације да ће се питање Косова и Метохије ријешавати на некој међународној конференцији, Дејтону два, Додик нема дилему:

“Не треба Србима Дејтон, то је глупост. Видим да претендујете на то да то треба да ријеши дипломатија. Дипломатија ће дати печат, а решење морамо ми овде да остваримо. Дакле, уколико ми будемо имали јединствен национални консензус, да став свих органа Србије буде јединствен шта се жели по том питању, онда је то сасвим једна друга ствар“.

Додик закључује да не треба оклијевати, јер „све има неко своје вријеме“.



(Тањуг)