Одговарају само нижерангирани

Уколико се и деси да носиоци власти буду осуђени, казне су им минималне, а функције им и након тога остају загрантоване.

Република Српска 04.08.2018 | 19:21 Судови у БиХ током прошле године у 186 случајева пресудили су због коруптивних кривичних дјела, од чега су само у 43 случаја досуђене затворске казне.

Злоупотреба службеног положаја. Проневјерени милиони марака. Борба против корупције у БИХ углавном се своди на процесуирање нижерангираних службеника, док су највиши функционери заштићени. Уколико се и деси да носиоци власти буду осуђени, казне су им минималне, а функције им и након тога остају загрантоване.

’’Када говоримо о вишепозиционираним јавним функционерима, њих има јако мало процесуирано, а и то што јесте, гдје су биле истраге или оптужнице велики број тих случејва није добио никакав судски епилог, односно правоснажне пресуде’’ – каже Ивана Корајлић из ТИ БИХ.

Судски поступци нису били препрека да бивша директор Агенције за банкарство РС Славица Ињац и директор Инвестиционо развојне банке Снежана Вујнић остану на функцијама у овим институцијама. Славица Ињац је у међувремену постала савјетник новог директора Агенције, док је Снежана Вујнић и даље директор ИРБ-а.  Слични примјери су и у Геодетској управи чији су оптужени руководиоци и службеници Мирко Стојчиновић, Александар Деурић, Драган Груловић, Дорис Кременовић и Жељка Милинковић и даље на радним мјестима.

’’Имали смо и примјере гдје људи који су осуђени за кривична дјела нису трпили адекватне последице, јер успјели да изманевришу систем, а чак и да добију увјерења која су им омогућила потпуно незаконито да обављају функције у јавном сектору. Гдје су успјели чак незаконито добити увјерења да врше функције у јавном сектору у јавним инситуцијама иако би требало да након што су осуђени трпе посљедице и да не смију да обављају ове функције’’ – каже Корајлић.

Чињеница је да ни пресуде против оних који су примили мито, злоупотријебили службени положај или починили неко друго кривично дјело нису довољан разлог за отказ. Инспектор Пореске управе РС Љиљана Петковић примила је мито. Добила је затворску казну од пет мјесеци. Ипак остала је на послу у Пореској управи, само што је распоређена на ниже радно мјесто. Пресуда због примања мита није била препрека ни да љекар из Приједора Маринко Ловре добије посао на Универзитетском клиничком центру РС.

’’Мислим да би друштво ребало тако да се постави да нађе механизам да људи који су под кривичним потупком не могу обављати свој посао. Мислим да би требало би тражити заштиту грађана, од људи за које 90 одсто грађана мисле да су криминалци, а они се након одређеног времена врате у фотеље, мерцедесе, позиције и положаје и настављају да раде оно што су радили раније’’ – рекао је БН ТВ правни експерт Крстан Симић.

Корупција није заобишла ни Инспекторат РС. Четири инспектора су добила отказ. Са корупцијом се суочила и Управа за индиректно опорезивање БИХ. У посљедњих пет година оптужено је 15 службеника због мита. Неки од њих су осуђени на затворске казне, због чега су добили и отказ, док су против неких кривични поступци још у току.

На нивоу БИХ постоји више од 10 тијела за спречавање корупције на свим нивоима власти. Ефекти занемариви, јер је БиХ у врху листе земаља у којима је коруоција најзаступљенија.

’’Колико је било озбиљно смјењивање тих људи и жеља за процесуирањем показује управо ротирање са једне позиције на другу. Често су награђивани и са бољим позицијама. Све се то дешавало у изборним годинама, па је то предизборни фолклор владајућих’’- каже посланик СДС у НС РС Давор Шешић.

За разлику од неких развијених земља у БиХ не постоји политичка, а ни морална одговорност. Они који се огријеше о закон, често, умјесто казне буду награђени. То и не чуди ако се узме у обзир чињеница да се већи случајеви корупције вуку по судовима по десет и више година. Што с друге стране говори о ефикасности, односно, неефикасности правосуђа.



БН ТВ