Николина у кругу научне елите

Бањалучанка Николина Макивић сарађиваће са професором Жан Маријем Тарасконом, свјетски познатим истраживачем у области производње и унапређења батерија.

Република Српска 29.07.2018 | 21:56 Николина је у Француској завршила мастер студије физичке хемије за нанонауке на Универзитету Париз Дидро – Париз 7, дијелу престижне Сорбоне.

“Тараскон је у тој области оно што је Кристијано Роналдо у фудбалу. Најпознатији је у цијелој Француској и свијету, а на пројектима блиско сарађује са двије особе, 10 до 15 доктораната и великим бројем постдоктораната”, каже Макивићева.

Она наводи да је на мастер студијама радила на унапређењу и патентирању система пуњења батерија у воденом раствору и воденим условима, а од октобра треба да почне докторске студије на садашњем факултету и чувеном Колеж де Франсу.

На том колеџу предају најбољи француски професори и истраживачи, који за своје пројекте добијају огромна средства Владе Француске.

“Пројекат на којем треба да докторирам за три године кошта 100.000 евра, а други пројекат у мојој студијској групи је 300.000 евра, што су огромна улагања”, открива Макивићева.

Она напомиње да је њен факултет свјетски познат у области хемије, а најбољи у области електрохемије.

“Похађају га студенти и на њему предају гостујући професори из цијелог свијета. Са простора бивше Југославије на мом факултету студира још само једна дјевојка из Србије”, наводи Николина.

Иако је и стипендиста Владе Француске, она истиче да јој новчана подршка Владе Српске путем стипендије коју прима од Фонда “Др Милан Јелић” много помаже у студирању и стручном усавршавању.

“Сам списак стипендиста Фонда довољно говори колико су то квалитетни, талентовани и успјешни студенти. Свако је изврстан и заслужује подршку државе.

Било би добро да се стипендисти више умрежавају међу собом и са институцијама у Српској, као и да се наше образовне установе повезују са иностраним. То је врло лако постићи, али треба више иницијативе, воље и жеље с наше стране”, оцјењује Макивићева.

Она сматра да би у оквиру повезивања и умрежавања са иностраним, великим и богатијим овдашњи факултети могли да се унаприједе и у почетку раде неке мање пројекте, што би било од обостране користи и допринијело развоју Српске.

Макивићева наводи да је живот у Француској лијеп, али да се трошкови не могу поредити са онима у Српској.

“Стандард је неупоредиво већи. Само смјештај у студентском дому, који ми је покривала стипендија Владе Француске износи 560 евра мјесечно. Тамо се и органска храна плаћа златом.

Код нас сви људи једу добру храну, а у иностранству само они који имају новца. Уколико немаш новца не можеш себи приуштити јабуку која има укус јабуке. Дакле, од извоза такве хране могли бисмо да имамо корист, али не увиђамо тај потенцијал”, истиче Макивићева.

Она напомиње да каријеру лакше може остварити у иностранству, али да би вољела да се у неком тренутку врати у Српску.

“Када завршим школовање вјероватно ћу радити у некој великој мултинационалној компанији у области производње батерија и енергетике или ћу покушати да овдје, у Српској, почнем неко истраживање”, открива Макивићева.

Она је завршила Бањалучку гимназију, а на Технолошком факултету у Бањалуци била је студент Биотехнолошко-прехрамбеног смјера, завршивши школовање са просјеком 10,00. Прије одласка у Француску, годину је провела на школовању у Русији, гдје је била стипендиста Владе Руске Федерације.

“Студирање у Француској је потпуно другачије него код нас. Сви испити се дају током једног термина. Нема више рокова или социјалних рокова.

Такође, има много праксе, па смо једно вријеме радили у лабораторији од 9.00 до 17.00 часова”, каже Макивићева, ранији активиста бањалучког удружења “Четири плус”, које окупља и помаже породице са четворо и више дјеце.

(Глас Бањалуке)