Америка одбацила захтјев Европе

САД су одбациле захтјев Европске уније да се на неке од њених кључних фирми не примјењују санкције које су Американци увели за компаније које послују са Ираном.

Свијет 17.07.2018 | 13:58 ЕУ је, као и министри Њемачке, Француске и Велике Британије, прошлог мјесеца затражила да САД са списка таквих фирми избришу оне које послују са Ираном у секторима здравства, финансија, енергије и производње аутомобила.

У одговору су, амерички државни секретар Мајк Помпео и министар финансија Стивен Мнучин, одбацили такав захтјев, јавља „НБЦ њуз“.

„Желимо да на ирански режим извршимо финансијски притисак без преседана“, наводи се у том одговору и додаје да ц́е САД направити изузетке само ако буду служили њиховим националним интересима.

То одбијање је у складу са појачаним притиском који администрација у Вашингтону врши на европске и друге земље како би прекинуле економске везе са Ираном, због, како САД наводе, подршке тероризму и ширења нестабилности на Блиском истоку.

Европске државе се труде да заштите своје компаније које послују са Ираном, након што се администрација Доналда Трампа повукла почетком године из нуклеарног споразума са Техераном.

Тим споразумом су укинуте међународне санкције Ирану у замјену за пристанак Техерана да одустане од свог нуклеарног програма и подвргне се обимним мјерама контроле.

Америчко напуштање споразума значи да ц́е европске компаније, које су кренуле да послују са Ираном, након укидања међународних санкција сада бити подвргнуте америчким санкцијама и искључене из финансијског система којим доминирају САД.

Прва рунда америчких санкција према Ирану ступа на снагу у августу, а оне које се односе на извоз нафте у новембру.

Европљани се труде да обезбиједе да задрже Иран у нуклеарном споразуму, упркос америчкој објави економског рата тој земљи.

Европски планови се фокусирају на могуц́ност финансирања Ирана у другим валутама умјесто долара, затим, на директне исплате централних банака за иранску нафту, као и на друге финансијске и економске мјере.

ЕУ притом користи такозване блокирајуц́е статуте, законе којима се ограничава примјена стране јурисдикције. Та мјера је предложена 1996. године, да би се елиминисале посљедице америчких санкција према Куби, Ирану и Либији, али није употријебљена, јер су размимоилажења разријешена на други начин.

Извор: Тањуг