Салетово незадовољство, сјећање на 2005. и порука...

Биће све у реду. . .  После неуспеха против Немачке Александар Ђорђевић, овог пута у улози селектора, нашао се у незавидној ситуацији. Негде између разочарања и реалности. Истина, пораз није био драматичан, ни налик дешавањима од пре деценију и кусур. Нови Сад, једноставно, није таличан кошаркашима. Србија јесте изгубила, али разлога за панику нема.

Кошарка 04.07.2018 | 23:45 Пораз од Немачке у накрцаној великој дворани новосадског Спенса дошао је кошаркашкој Србији као - енглески језик има ту, идеалну фразу - Бласт Фром Тхе Паст. Ударац који је многима пробудио оне најтеже, дуго потискиване трауме. Сећања на Европско првенство 2005. године, „распојасан“ тим Србије и Црне Горе у Новом Саду и све оне скандале, размирице, сукобе и туче чији су виновници били идоли целе нације.

Тада је, после свих мучних призора, Александар Ђорђевић као гледалац из свечане ложе Спенса био свестан дешавања у тиму, разочаран што једна велика генерација није могла да покаже свој квалитет. 

"У овом тренутку нема довољно речи да опишем како се осећам. Ово, међутим, није крај епизоде са неславним крајем. Свима је јасно шта се догодило, а ја имам само једну реченицу, реченицу која све говори: кошарка је увек била колективна игра и остаће колективна игра", изјавио је одмах након пораза од Француске тек пензионисани ас.

После синоћњег неуспеха Александар Ђорђевић, овог пута у улози селектора, нашао се у незавидној ситуацији. Негде између разочарања и реалности. Истина, пораз није био драматичан, ни налик дешавањима од пре деценију и кусур. Нови Сад, једноставно, није таличан кошаркашима. Србија јесте изгубила, али разлога за панику нема. И то је јасно новинарима током конференције предочио смирени Ђорђевић. С тим да је и овог пута остао искрен и доследан својим уверењима да лоше ствари не треба гурати под тепих, већ да се о њима разговара и да свима буде јасно шта му се врти у глави. А, било је много тога... Од поруке играчима у свлачионици, кратке анализе оних добрих и лоших сегмената, до речи којима је поткачио све оне чији су разлози за пропуштање репрезентативне акције били, цитираћемо Ђорђевића - неприхватљиви. Била је његова то својеврсна опомена да дрес Србије нема алтернативу. 

"Играћемо са Грчком, Естонијом и Израелом. За септембар мораћемо да окупимо добру, солидну репрезентацију. Не видим више разлога зашто би неко рекао - НЕ. Уговори су потписани, повреде саниране, глава одморна. Многи од њих морају да имају жељу да дају више за овај дрес. Без обзира на то кога имамо у оптицају волео бих да неке играче видим у првом реду иза мене, а не у првом реду испред мене", јасан је био Ђорђевић.

Кривицу за велики пад концентрације у последњој четвртини поделио је са играчима, али је исте посаветовао да би озбиљно требало да се погледају у огледало и запитају неке ствари. Вероватно желећи да некима скрене пажњу да у репрезентацији нема звезда, ни индивидуалаца, већ да је изнад свега битан - тим. Као што је увек и био. Ни у кога није уперио прстом, већ је покушавао да охрабри своје ученике и врати им пољуљано самопоуздање. Сцене у којима Ђорђевић крај аут-линије енергично бодри Василија Мицића после сваког промашеног шута, разговора са Марком Тодоровићем или саветује Бобана Марјановића како да из себе извуче још једно велико закуцавање, остали су као утисак вечери. Србија није успела, али је свима ово била велика школа.

"Глупо је сада причати вруће главе. Могли смо да приведемо утакмицу бољем крају у тих последњих пет минута. Играли смо добро, борили смо се, могли боље. Било би ми лакше да нисмо дали максимум и изгубили, него овако. Били смо спремни за утакмицу, Немци су стварно добри, али је наш недостатак концентрације у финишу одлучио. Нисмо помислили да смо завршили утакмицу онда када смо вратили вођство, али су се и они брзо вратили. Дали су нам неке брзе и лаке поене, ми смо вероватно очекивали да ће се они предати. Треба да научимо из наших грешака", сматра Бобан Марјановић, несуђени јунак утакмице.

Не треба заборавити да су многи и даље тек новајлије у овом тиму, да им у неким другим условима вероватно не би била намењена улога какву су имали у досадашњем току квалификација иако нема дилеме да свако понаособ има завидан квалитет. Само, тај индивидуални шмек није био преточен у једну победничку целину. Зато је дошла трема, зато је било промашаја, оног психичког пада који је наговестио пораз и сви су тога свесни.

"Изгубили смо концентрацију, самим тим и контролу утакмице, направили смо и неке глупе фаулове. Ми смо криви што смо на крају поражени", кратко је прокоментарисао одлични Никола Милутинов. 

Међу онима којима је пораз најтеже пао био је Стеван Јеловац. Рођени Новосађанин одиграо је још једну врло добру утакмицу и скупио деветнаест поена и девет скокова, али је многима на крају једино у сећање остао урезан онај лакат у лице Максимилијана Клебера неколико тренутака пре краја. Истина, могло је и без тога, али то је спорт, то су емоције...

"Нисмо одиграли добру одбрану на крају, они су убацили неке велике шутеве… На крају верујем да смо незаслужено изгубили. Али, шта је – ту је… Треба да се фокусирамо за наставак квалификација. Можемо да одиграмо много боље, вратиће се и неки стандардни првотимци. Биће то добро", уверава Стеван Јеловац.

Србија је и даље у одличној позицији да овери пласман на Мундобаскет. За то ће бити потребне рецке против Естоније и Израела код куће и на страни. И Грчка једном. То не би требало да буде тежак посао. 

Сада је потребно направити за озбиљну анализу коју ће селектор Александар Ђорђевић заједно са својим људима од поверења сигурно направити. Питање је само - да ли ће Александар Ђорђевићуспети да окупи тим жељеног квалитета и јачине, односно да ли ће се оно најбоље што ова земља има коначно наћи заједно на истом месту, у исто време...

"Чекајте, знате ли где је септембар. Дајте да прво изанализирамо ову утакмицу, сви смо још нервозни због свега што се десило", рекао је горостасни центар Лос Анђелес Клиперса, стрелац 22 поена.

До септембра и почетка другог круга...

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт