Анализа: Њемачка апокалипса - 10 разлога...

Озил? Милер? Спори штопери? Недостатак правог голгетера? Кланови? Политика? Или све заједно помало. . .

Фудбал 28.06.2018 | 23:45 После овајања титуле 2014. морамо да пронађемо нове изазове. Шпанија је тријумфовала 2010, па је четири године касније испала у групи, са скоро истим тимом. Имали су одличну екипу, али промене су биле неопходне. Вртео је Јоахим Лев као покварена плоча ову причу месецима уназад и упозоравао нацију. Као да намирисао фијаско након што је са својим маншафтом додирнуо облаке у Бразилу. 

И направио је Јоги одређене измене у саставу. Подмладио тим, уаказао шансу неколицини готово јуноша -мада су му многи дебело замерали што у Русију није повео по многима најбољег младог фудбалера Немачке, Лероја Санеа - па опет, машина је зарибала. Ако ћемо по именима имали су Немци можда и снажнији састав него ли у Бразилу - иако није било асова попут Лама, Клосеа или Швајнштајгера, ускочили су Гундоган, Ројс, Горецка - али још једном се показало колико је у фудбалу важна и хемија, а не само сушти квалитет играча.    

И у Немачкој и широм света данас се праве анализе шта је то кренуло по злу за Панцере? Где је запело? Ко је крив? Наводи се на десетине разлога, међу којима и лоши међуљудски односи. Илити такозвани кланови у свлачионици. 

Али да кренемо од фудбалских ствари...

1) Видело се понајбоље у сусрету против Мексика - задња линија са Боатенгом и Хумелсом на штоперским позицијама, уз екстремно офанзивне бекове није могла боље да заштити Нојера. Резултат је био видљив и на терену и кроз статистику: само су Египат (16) и Јужна Кореја (15) дозволили више шутева у свој гол од Немаца (14). Жером Боатенг добио је црвени картон у дуелу са Швеђанима у немоћи... Једноставно, брзина двојице штопера није дозвољавала тако офанзивну игру - вероватно невиђену у 21. веку - и због тога је сваки противник успевао да Немачкој створи десетак озбиљних контри које у већини случајева пуком срећом нису окончане головима.  

2) Изостанак Санеа... Необјашњив разлози за такав потез по многим познатим светским новинарима и стручњацима. Званично најбољи млади играч Премијер лиге поседује ђаволску брзину, добар дриблинг и спада у врсту играча који ни из чега могу да направе нешто. Тимо Вернер се по уласку Марија Гомеза увек повлачио на бок и безброј пута покушавао да пробије бека. Ни десет одсто успешних продора који би могли да заврше употребљивим центаршутем. Са Санеом на боку, сложиће се већина, Немачка би имала далеко веће могућности да "избуши" ривала тамо где је најтањи.

3) Недостатак правог голгетера, тешког нападача... Свака част Тиму Вернеру на свему, на тих 13 голова прошле сезоне, али он није "таргет ман". Тај момак у Лајпцигу крај себе има високог и снажног ДанцаПоулсена и њих двојица се сјајно допуњују. Са Гомезом то није ишло. А и никада нису почели заједно. Леву се замера што у екипи није пронашао место бар за још једног тешкаша - Нилса Петерсена или Сандра Вагнера. Петерсен је био најбољи немачки стрелац у Бундеслиги, док се Вагнер распуцао у другом делу сезоне када је добијао шансу пре Левандовског. Резултат свега - Немачка је погинула са само два "испаљена метка". Онај Росјов и Кросов против Шведске.

4) Џошуа Кимих... Колики бенефит од њега у офанзиви, толика рупа у дефанзиви. Лев је имао идеју да му бек Бајерна и легитимни наследник Филипа Лама буде пети нападач у сваком тренутку, али Кимих се добрано занео и тотално заборавио на своје примарне задатке...

5) Тони Крос био је једна од ретких светлих тачака у немачком тиму. Али год да је играо до њега, а то је најчешће био Кедира, као да није имао никакву функцију. Тако је везиста Реал Мадрида често остављан на цедилу да се "бије" са тројицом или четворицом противничких играча. У тој борби често би и залутао... Такође, Крос је био једина веза са горњом офанзивном тројком и једини начин на који Немачка износи лопту, не рачунајући тренутке тоталне офанзиве када су то радили штопери. Ривали су све то јако добро читали...        

6) Јесте Нојер направио неколико киксева, али далеко од тога да је он међу најодговирнијим за рану елиминацију Немачке. Више се потенцира тврдоглавост Јоахима Лева да по сваку цену гура у стартних 11 голмана који није одиграо ниједан меч у полусезони. За то време на клупи је седео Тер Штеген, што се појединим играчима није допало. Још један атак на амбијент у свлачионици...

7) Једна ствар коју нико неће моћи да оспори - лоша форма. Немачка је од завршетка квалификација одиграла шест утакмица и добила само једну, против слабашне Саудијске Арабије и то са 2:1. Нико, готово нико из стартних 11, осим евентуално Тонија Криса, није био у оптималној форми за једно овако велико такмичење.  

8) Пажња, пажња: нестали Томас Милер и Месут Озил! Двојица играча који би уз Кроса требало да чини најважније шрафове у Левовој машинерији потпуно су зарибали. И један и други пренели су своја ужасна издања из клубова у репрезентацију. Од Милера се чак очекивало да надомести "немање" Клосеа у голгетерском смислу. Није ни ушао у шансу. Озилове партије најбоље је описао Марио Балсер - он је као мртва жаба. Ни једног ни другог селидба на клупу у једном моменту није успела да тргне.  

9) Јоахим Лев и недовршено подмлађивање... Искусни стратег често је говорио о томе како су промене неопходне како би се одржало на врху, али није имао храбрости да суштински освежи тим. Замерају му се Кедира и Отил по сваку цену, односно чињеница да се у једном тренутку погубио избацујући из стартних 11 Милера и Озила, а онда и враћао. 

10) За крај неке ствари које нису уско повезане са фудбалом. Под број један ту су натписи одређених немачких медија који већ дуже време тврде да у екипи постоје два клана. Први чине играчи који су 2014. постали шампиони и нашли су се поново на списку, а други неки млађи момци предвођени Леоном Горецком који су прошле године освојили Куп конфедерација. Лев је тада одлучио да на том такмичењу игра са резервистима, без свих главних звезда. После освајања тог трофеја многи од тих момака сматрали су да заслужују већу минутажу, или макар позив за Русију. С друге стране, шампиони из Бразила били су уверени да имају зацементирана места у првој постави. И тако су створене две струје међу којима је владао видни анимозитет. Велику прашину у националном тиму уочи самог пута у Русију подигла је она сада већ чувена фотографија Месута Озила и Илкаја Гундогана са председник Турске Реџепом Тајипом Ердоганом, односно њихове изјаве да је "он њихов председник". Штефан Ефенберг захтевао је од Лева да их обојицу избаци из тима, притисак јавности био је врло снажан, али на крају се све смирило и није било промена у саставу. Да им навијачи то нису и неће заборавити потврђено је када је Гундогану после меча са Арабијом запаљен аутомобил. Његови саиграчи нису превише жалили због тога, штавише... 

Извор: моззартспорт