Прича: Шта остаје после Русије?

Озбиљан потенцијал, кратер на десном беку, мистерија селектора и задњег везног и крила за десет година. . .

Фудбал 28.06.2018 | 23:10
Прича: Шта остаје после Русије?
Прво, да прођемо од примесе снижавања критеријума. Некада је то важило за клупски, а ево сада и за репрезентативни фудбал. То што се Орлови нису обрукали некима је довољно да им дају више од прелазне оцене.

Тим пре што се кући не враћају понижени као генерација из 2006. године, нити личе на распојасану банду. Није било великих скандала пре и током Мундијала у Русији, мада се овде у Светлогорску и даље шапуће да је било врло дисонантних тонова између селектора и појединих играча пре дуела са Бразилом. Кажемо, шапуће се… И додаје је се: било је јако, јако напето.

Како било, Србија поново није успела да „изађе“ из групе, остала је на једној победи и тако поновила резултат Орлова Радомира Антића из 2010. Ако ћемо да гледамо полупуну чашу рећи ћемо да је Србија у Русији добила озбиљан материјал за надоградњу. Можда и крајње нелогично ФСС и селектор Крстајић су извршили полу-смену генерација на најважнијем планетарном турниру. Улагали су у будућност и надали се историјском успеху. Има нелогичности у том потезу, али делује да, када погледамо напред, имамо бар право на наду да ће једног дана бити боље. Много боље.

Велико сазревање Новозеланђана од Самаре до Аткритје Арене у Москви, затим појединци који нису били овде, плус фудбалери чији зенит ће потрајати бар још два лета. Има саговорника тезе у нашем Савезу да ћемо за четири лета (истина играће се на зиму) у Катару, бити сигурни учесници четвртфинала. Међутим, опрез није на одмет. Тако смо мислили да ће нам насилна смена генерације Синише Михајловића донети берићетан Бразил. Кад оно…

Делује да ћемо у ближој будућности бити покривени на свим позицијама, а да људе на Теразијама 35 највише жуља место десног бека. Бивши капитен Бранислав Ивановић ће се, готово сигурно, репрезентативно пенионисати и оставити озбиљан кратер, а мисију у дресу са државним грбом завршава и учесник претходна два Мундијала Антонио Рукавина.

ОДБРАНА СЕ ПРАВИ ОКО БЛЕКИЈА

Благо речено - у проблему смо. Наследника нема на видику, али сви верују у васкрснуће члана новозеландске златне генерације Милана Гајића. Он би у случају да почне да игра у Бордоу (или неком другом клубу) експресно добио позив и аконтациону подршку, јер у овом тренутку немамо ни бољег ни перспективнијег десног бека. Наравно, бека може да глуми и млади Никола Миленковић, али био би то велики фудбалски грех после свега што је овај момак показао на Мундијалу.

Остале одбрамбене позиције су више него попуњене. О голманима не морамо да бринемо, па можда и деценију и по. Гледајући бравуре против Бразила јасно је да Владимир Стојковић неће тако лапо препустити место млађима. У пензију може да га отера само и искључиво биолошки сат, мада делује да бар још две године може да буде на истом нивоу. Сигуран је за Лигу нација и наредне квалификације за Европско првенство, а пор њега шансу грозничаво чекају и Дмитровић, Рајковић, затим Вања Милинковић Савић и Борис Радуновић. Озбиљан потенцијал.

Слична констатација важи и за штопере. Дефанзивна четворка мораће да се у наредном периоду гради око Николе Миленковића. Све остало представљао би фудбалски блуд и самоубиство. Тај момак је наш бинго који је сазрео пре свих очекивања и отворио оба ока Младену Крстајићу још на припремама у Аустрији. На Мундијалу сте видели "видићевске" партије и играње без и мало страха, чак и када га је Нејмар нападао лицем. Његов парњак требало би да буде Милош Вељковић… Нелогично је да смо их упарили против Бразила, али је онда сасвим логично да тај тандем не мењамо у наредних десет година. Ту је и Матија Настасић, који је тек напунио 25 година. Посебно, што је Душко Тошић отишао у Кину. 

Наравно, ту ће бити и Урош Спајић, репрезентативу каријеру ће покушати да рехабилитује и Никола Максимовић, шанси ће се надати Јагош Вуковић и Вујадин Савић ако буде на прошлосезонском нивоу из Црвене звезде. Капитен Александар Коларов ће наставити да предводи Орлове и бити неприкосновен на позицији левог бека. До даљег. Или док не надође Немања Антонов у кога у ФСС имају велико поверење, мада не треба занемарити ни Родића као алтернативу.

КО ЋЕ ИСПРАВИТИ НЕПРАВДУ ПРЕМА ЛУКИ, И ГДЕ СУ ТУ ЛУКИЋ И ПАНТИЋ?

Позиција задњег везног доноси дозу мистерије, да не кажемо контроверзе. Ас Манчестер ЈунајтедаНемања Матић је остао загонетан по питању даљих игара за Орлове, селектор Крстајић се на овом Мундијалу поштено огрешио о Луку Миливојевића… Везиста Кристал Паласа морао би у будућности да буде зацементиран, док би се његова испомоћ тражила.

Млади Марко Грујић није добио шансу у Русији и пред њим је кључан период када је у питању клупска и репрезентативна каријера. Посебно, што ће имати јаку конкуренцију у Саши Лукићу. Бивши везиста Партизана је врло цењен међу руководиоцима ФСС, сматрају да би у наредном периоду могао и да има улогу стартера. Његово присуство у Лиги нација се не доводи у питању, док би међу Орлове могао да буде пребачен иДанило Пантић. Ту су још и Немања Радоја, затим и Ненад Крстичић и наравно Немања Максимовић, момак коме је хитно потребна већа минутажа.

ЖИЛЕ-СМС-РАДОЊА

Србија поред голмана не мора да брине ни за крила и офанзивне позиције у маневеру. Показао је Душан Тадић да је саткан од одличног материјала и овде у Русији када је било тешко. Заслужио је све похвале, ушао је тек у 30. годину и сигурно је да можемо да га гледамо до Катара. На другој страни је Филип Костић у предности, али само трентно. Када их питате не чему темеље оптимизам будућих успеха, онда је то фамозна офанзивна тројка. У некој пројекцији, за две или три године испомоћ нападачима требало би да чинеАндрија Живковић, Сергеј Милинковић Савић и Немања Радоњић. Наравно, ту је и неправедено запостављениМијат Гаћиновић, момак који је према многим референцама морао да буде овде, као и Адем Љајић који је после сусрета у Москви изгледао некако најутученије.

ЈОВИЋ ИСПРЕД ПРИЈОВИЋА

И на крају - шпиц. И ту имамо разлога за велика очекивања. Први избор је Александар Митровић. Доказан, са 24 године, а конкуренцију ће му у првом тренутку чинити Лука Јовић. Он је, такође, један од пројеката ФСС-а и чак у неким размишљањима испред Александра Пријовића.

Делује да има потенцијала. Још само да знамо ко ће нам бити селектор и можемо ли на једном пројекету да истрајемо четири године. И да се сећамо како је Русија у ствари била први велики корак у стварању екипе која се неће задовољити да испуни снижене кретеријуме. Већ да уради нешто велико.

Извор: моззартспорт

Фото: Ацтион Имагес

Коментари / 0

Оставите коментар