Помен борцима у Кривој Бари

Положај борачке популације у Републици Српској и више је него тежак. О демобилисаним борцима и њиховим породицама мало ко још брине и води рачуна - огорчено истичу борци.  

Република Српска 22.06.2018 | 21:09 Вријеме пролази, бол не јењава. Гаврило Ђурић је остао у протеклом рату без сина. Михајло је имао само 23 године када је пролио крв борећи се за Републику Српску.

"У овом рату погинуо ми је син, у Другом свјетском рату погинуо ми је отац, у Првом свјетском рату дјед. Свима је име било Михајло. На неку несрећу, таква су имена била, такви ратови. Мој Михајло је имао 23 године, прича Гаврило Ђурић, отац погинулог борца ВРС. 

Спомен плоча погинулим борцима откртивена је у бијељиском селу Крива Бара. На споменику су уклесана имена осам бораца који су изгубили живот бранећи отаџбину.

"Слобода се увијек плаћала крвљу и била је скупа за српски народ. И ови дивни јунаци стали су на браник отаџбине И нису жалили свој живот. Нажалост неки су и погинули, ми смо ту да их не заборавимо, да их се увијек сјећамо, да су они наша светиња", рекао је Миодраг Стевановић, предсједник Борачке организације, Бијељина. 

Од демобилисаних бораца и њихових породица држава је дигла руке, огорчено истиче ова популација.

"Апелујем увијек да породице погинулих, њихова дјеца морају се збринути, па затим инвалиди и демобилисани борци јер су изгубили здравље у рату", указујр Игњат Ђорђић, демобилисани борац ВРС. 

Проблема је много, а рјешења и више него крња.

"Влада Републике Српске није завршила комплетно стамбено збрињавање, инвалиднине иду нормалним током, али је тешка материјална ситуација и бораца И дјеце погинулих бораца. Ми покушавамо помоћи, имамо највише дјеце која су примљена у градску управу, има их више од 20", реакао је Мићо Мићић, градоначелник Бијељине. 

На подручју Бијељине остало је још 60 породица погинулих бораца које нису стамбено збринуте или имају неадекватан смјештај.

(БН)