Даниела: Шта је Правда за Давида?

Мислим да већ и птице на грани знају како је настала Правда за Давида, мада многи још увијек покушавају да то представе на неки сасвим други начин.

Република Српска 18.06.2018 | 22:53 25.03. у вечерњим часовима Давидови другари су, након првог шока и сазнања да им друг убијен, одлучили да формирају групу на Фацебооку како би дали подршку породици Драгичевић, али и инсистирали на што бржем хапшењу починилаца овог злодјела.

До 26.03. ујутро група је бројала већ 25 000 чланова. У први мах жељели су у групу укључити што више људи из Бања Луке који би били директна подршка у овоме. Тог истог дана позвали су своје пријатеље, суграђане и своје родитеље да у 18х дођу на Трг Крајине како би запалили свијеће у знак помена и покој души њиховом Ђакцу.

Никакву лошу намјеру нису имали с тим чином.

Позвали су и родитеље покојног Давида да им се придруже и да заједно затраже од институција да што брже казне злочинца/злочинце који су убили њиховог друга. Да су у страху велике очи, они који су очито (што се касније и показало као тачно) одиграли своју улогу у овом убиству, увидјели потенцијалну пријетњу од тог окупљања. Вјерујем да на Трг тог дана не би дошло више од 50-так људи, али погрешан корак су учинили управо они који знају много више од онога што смо ми могли и претпоставити у том моменту.

Одржана је најкатастрофалнија пресс конференција у историји.

Циљ те пресс конференције био је представити овог младог момка као провалника, наркомана и обичну пропалицу која је сама себи одузела живот и на тај начин утицати на свијест грађана да не изађу на планирано мирно окупљање. Шок.

6 дана наводне потраге за дјететом, 6 дана нико жив није ништа знао о њему, 6 дана је наводно његово тијело плутало од моста на Лаушу до ушћа у Врбас и нико ништа није ни видио ни знао.
Али тог дана на пресс конференцији добијамо не само тачну путању његовог кретања, него и шта је конзумирао од дроге и алкохола до бурека.

Научна фантастика.
Говор тијела људи који су одржали пресс конференцију, био је само потврда свима који смо то гледали, да се износе нетачни, да не кажем лажни подаци о овом дјетету. У сваком нормалном грађанину, а поготово људима који су покојног Давида познавали, овај иступ челних људи институције која треба да им обезбједи сигурност и миран сан, изазвао је негодовање, згражавања, жељу да им се отворено каже да им нисмо повјеровали ни једну једину ријеч.

Дјеца су се појавила на Тргу тачно у 18х, заједно са родитељима покојног Давида, а уз њих су на улицу изашли бројни грађани Бања Луке. И они сами били су изненађени бројем људи који су дошли, али су били захвални што су ту и што заједно с њима траже истину о смрти њиховог друга. Приоритет овог окупљања прије фамозне пресс конференције, било је тражење ПРАВДЕ, кажњавање починиоца, али након те конференције постали су свјесни да прво морају тражити ИСТИНУ, коју очито покушавају да им прикрију, да би се уопште дошло до ПРАВДЕ.

И тако настају две кључне ријечи групе: ИСТИНА И ПРАВДА.

Дани који су услиједили, као и изјаве људи од којих се тражила истина, довели су до тога да се број узнемирених и разочараних људи на Тргу повећавао из дана у дан. Свако ко је имао дијете, унуче, сестриће, нећаке, размишљао је о томе да је било ко од њих могао бити Давид и да сутра то заиста и може бити, уколико злочинци остану некажњени.

Видјевши да њихова група почиње добијати размјере које нису очекивали и да их желе обојитистраначким бојама, дјеца су потражила помоћ од својих родитеља. Да их заштите, организују, да буду глас разума и искуства у њиховој групи. Тако је у групу ушло пет мајки, пет самохраних мајки, које су ставиле дјецу под своје окриље и почеле да растјерају лешинаре који су око њих почели облијетати. Јасно су ставили до знања, МИ СМО ДАВИДОВИ ДРУГАРИ, ОВО СУ НАШИ РОДИТЕЉИ И МИ НЕ ПРИПАДАМО НИКОМЕ ОСИМ ДАВИДУ!

Како је политика дио свега код нас, па и дио ове ужасне трагедије, врло брзо је постало јасно да политичаре морамо укључити у причу. Али не у смислу у којем су они то жељели, да својатају дјецу и народ на Тргу, него да свако од њих ко има одређене ингеренције уради све што је потребно и што је у његовом овлаштењу, да се што прије дође до ИСТИНЕ.

Дакле, прва фаза напада на нас и дјецу је било обиљежавање нас као опозиционих људи који су ту против власти. Упоредо са тим је кренуло и заплашивање дјеце праћењем од стране тачно одређених полицијских аута иприслушкивање наших телефона. Како та прича није уродила плодом, јер народ је био врло свјестан чињенице да смо ми обични грађани, као и они сами, који су ту само у циљу тражења истине и правде, а није им ни заплашивање баш прошло како је планирано, прешло се на план Б.

Сада су кроз медије и преко ботова које плаћају за пласирање лажи народу проширили причу како смо ми уствари страни плаћеници, терористи који су ту убачени само са циљем рушења Републике Српске и њених институција. Највећу улогу у том тровању народа против нас, обичних грађана, одиграо је РТРС, што је заиста трагично за јавни сервис који живи од намета које плаћа баш тај народ.

С обзиром да су све методе њима познате, а спроведене над нама, остале без очекиваног учинка, знали смо да једино чему још могу прибјећи јесте да нам се „задесно“ нешто деси и да нас физички уклоне.

Овакву ситуацију њихови „стручни сарадници“ до сада нису имали и једноставно остали су у пат позицији. Како се ријешити тих људи на Тргу који као да су дошли од никуд (јер нам нису успјели ископати никакву политичку прошлост и именовати нас да смо били у тој и тој партији), које не успијевају застрашити свим до сада познатим методама?!

И ту су се опет нашли у проблему, јер ти обични људи са Трга су увијек ишли корак испред њих.
Прије него су помислили да нам било шта физички учине, у 6 земаља Европе и у Америку била су послана писма потписана од стране нас родитеља и наше дјеце, у којима смо нагласили да нисмо суицидни и уколико нам се било шта деси да се ради о убиству везаном за овај случај.

Именовали смо тачно особе од којих смо препознали опасност у цијелој овој причи, али и оне који можда и нису за ту методу рјешавања проблема, али су сигурно упућени. Сада је требало смислити нову стратегију, али одакле више црпити идеје? Очигледно из америчких акционих филмова, јер је сљедећи сценарио тачно имао холивудски призвук.

Праћење од стране Јединице за тероризам која има за циљ да нас „улови“ у незгодној ситуацији, односно са било којом особом која је потенцијална опасност за њих и, наводно, за Републику Српску.
 
Ту су тек доживјели тешко разочарење.
Праћење самохраних мајки и њихове дјеце је засигурно за припаднике те јединице био најдосаднији посао који су икада радили. Могу замислити њихова лица док су нас пратили у куповини, одласку на посао, кафици са пријатељицама након Трга или рецимо у дневној стрци по граду да се поплаћају рачуни, оде код љекара или зубара… 

Шок је наступио када су сконтали да знамо направити питу. То је сасвим сигурно био један од кључних елемената нашег терористичког дјеловања. Још да су видјели какву „кљукушу“ правим, била би гарантовано новиБин Ладен, јер иста убија од самог мириса, а да не говорим о укусу.

Како год они окренули причу, Правда за Давида је увијек била и остала само једно, група дјеце и родитеља спремних да ризикују све да би сутра сви скупа живјели у сигурној и правно уређеној Републици Српској, без криминала, дроге, убијања дјеце. Онолико колико ми волимо ту нашу Републику Српску, они то никада неће ни знати ни умјети.

Јер ако имаш властити циљ испред заједничког циља свих грађана, ти спадаш у категорију егоиста спремних на све само да се њихов циљ реализује. То су најгоре сорте људи од којих се апсолутно све може очекивати, а који су до сада вјеровали да ће народ заувијек остати слијеп и вјеровати у оно што им се кроз медије пласира.

Бити човјек, за њих непознат појам.
Дати себе за нешто од чега лично ти нећеш имати велике користи, али ће имати цијело друштво, за њих је просто невјероватно. И зато ме не чуде све силне оптужбе неких квази аналитичара, јер они то што раде, раде само и искључиво због новца и просто им је невјероватно да неко као ми може да ради то што чинимо 84 дана и да за то не добија никакву личну корист, да не кажем новац.

Има нешто, рођени моји, што је много врједније од новца, а чега ВИ нисте свјесни. А то су: Наша дјеца, мир, сигурност и напредак за све нас, а самим тим и за НАШУ Републику Српску.

(Бука)