Педесет десетки на медицини!

Студент шесте године Медицинског факултета Универзитета у Београду Јелена Кравић каже да није планирала педесетак "десетки" у индексу и беспрекоран просек од 10, већ да жели да у будућности свој посао обавља најбоље што може.

Србија 17.06.2018 | 19:01 "Просек није планиран. Тако се заређало првих пар испита, а онда сам видела да на студијама могу више него што сам мислила. Али није то само због просека. Хоћу да свој посао обављам најбоље. Наравно, свугде постоје грешке, сви смо људи, али у медицини су оне кардиналне, недопустиве", каже Кравићева.

Ова девојка из Козарске Дубице, која је стипендиста Фонда "Др Милан Јелић", рекла је Срни да је перфекциониста и да није погрешила кад је одабрала медицину за професију којом ће се бавити.

"Одувек сам желела да будем кардиолог, иако има много смерова у медицини којима бих се могла бавити", истакла је Кравићева.

Она тврди да Београд и Србија имају врхунске и засигурно најбоље медицинске стручњаке у региону.

"Колико успевам да видим, стање у БиХ је лошије него у Србији. На основу неких случајева, прослеђених из Бањалуке у Београд, мислим да је београдски лекарски кадар стручнији. И то потиче од саме разлике у факултетима. Да се не заваравамо, не може се анатомија преносити до пете године студија, као што не можете да градите кућу без темеља. Такође, не може да се студира десет година", истиче Кравићева.



Она наводи да је још рано говорити о томе да ли ће се након студија вратити у Републику Српску, остати у Србији или отићи у иностранство.

"Покушаћу да се остварим и пословно и приватно, али још не знам где. Што се тиче Српске, искрено, много сам разочарана. Молим вас, како може директор једног дома здравља да буде водоинсталатер, како неспособни и по којој линији могу да воде болнице и институте? Нећу да ми водоинсталатери одређују плату и буду надређени. Ја се у њихов посао не мешам. У цеви се не разумем, а не би требало ни они да се мешају у медицину", каже Кравићева.

Она је навела да јој је стипендија Фонда "Др Милан Јелић" много помогла у студирању.

"Београд је много скуп град за живот, а моји родитељи школују двоје студената. Стога, ова стипендија и Фонд имају велики значај за популацију која студира, нема стална примања, углавном живи самостално и има захтеве и изван самог факултета. Учење, рад и труд се увек исплате, а знање вам не може одузети нико", истакла је Кравићева.

Она је током студија више пута добијала похвалнице за постигнути успех на Медицинском факултету у Београду.

(мондо.рс)