Северина и Милан се посвађали

Након што се пред хрватским судом изборио да подједнако проводити време са сином Александром, а потом је донето и решење да он и Северина Којић морају заједнички да се договарају око свих битних аспеката у дететовом животу, Милан Поповић и Северина сада не могу да се договоре око уписа детета у школу.

Наиме, Северина захтева да син иде у хрватску школу, а Милан Поповић да га  упише у америчку, интернационалну, школу.

Забава 13.06.2018 | 13:28 Тим поводом, Милан Поповић и Северина Којић састали су се 11. јуна на рочишту у хрватском општинском грађанском суду у Загребу како би се на, правно речено главној расправи, договорили око школовања маленог Александра јер због, пре свега, става мајке то нису могли да учине неким другим, људскијим и топлијим путем који би, и те како, био за добробит детета.

Северина Којић, заправо, не жели ни да чује за друга решења, већ искључиво хоће да свог сина упише у ОШ Јордоновац и предлози Милана Поповића је, очигледно, не интересују, упркос томе што је суд донео одлуку да би родитељи морали да се, када су у питању овакве ставке, усагласе.

Са друге стране, Милан Поповић, у жељи да сину пружи квалитетно школовање, сматра да би било најбоље да га упише у америчку, интернационалну школу приватног карактера.

 Његова намера је да Александар научи што више језика, прошири своје видике, те добије све могуће услове како би развијао своје потенцијале и таленте. Уз то Милан Поповић тражи да сноси трошкове целокупног школовања.

Такође, Милан Поповић је у свом исказу рекао да није могућ договор међу странакама, те је пред судом изнео да је Северина, у сваком случају, повредила одредбе Породичног закона и конвенције на начин да није ни разговарала са дететом, размотрила његово мишљење, а такође се није интересовала о програмима школовања детета.

У судници је у једном тренутку настао општи куршлус на који нико није био припремљен, посебно што је на самом крају Северина Којић показала кућно неваспитање.

Наиме, Северина је била толико бесна да је пред судијама Милану Поповићу оштро, без срама и стида одбрусила

- Александар је пре свега Хрват!

Милан Попович јој је одговорио:

- Ма како је пре свега Хрват?

 Северина је наставила да захтева и безобразно је рекла:

- Мора да иде у хрватску школу!

У интернационалној школи учи се и хрватски језик

Иначе, Милан Поповић је на суд донео и важећи спис у којем се јасно види да се у интернационалној америчкој школи детаљно учи и хрватски језик.

На крају свега када су изашли из суднице, Северина се окренула и оцу свом детета пред свима рекла: "Сељачино!".

Милан Поповић није коментарисао оваке грубе увреде.

Подсећамо, преписка која је претходила овом рочишту водила се преко адвоката јер је Северина Којић затражила одвојене састанке у оквиру поступка обавезног саветовања. Као и пред судом, и преписка је била пуна жучи незадовољне стране.

Наиме, Милан Поповић је путем адвоката покушао да објасни из којих разлога свог сина жели да упише у интернационалну америчку школу.

- Сматрам да Америчка интернационална школа има многе предности за нашег сина. Због вероватноће да ће живот проводити у разним земљама широм света (због родитеља који су из различитих држава) у његовом је најбољем интересу да стекне савршено знање енглеског језика и добије диплому која би му омогућила упис у било коју интернационалну школу у било којој земљи – навео је Милан Поповић, а међу конкретним погодностима навео је и локацију саме школе, која је на пола пута између његовог и Северининог стана у Загребу, чињеницу да се ради о најсавременијој образовној установи у Хрватској, ако не и на Балкану, чињеницу да су предавачи из енглеског говорног подручја, да је школа јако обезбеђена, да, поред основне, нуди и средње образовање, што значи да би дете даље образовање наставило у истој установи.Школа је, објашњава даље Милан, заиста интернационална, будући да се број ученика једне националности ограничава на до 20 одсто.

Ипак, Северина сматра другачије.

Она инсистира на упису детета у основну школу у Загребу, која, како она наводи између осталог, има и интернационални програм, а акценат ставља на чињеницу да би детету друштво из школе било претежно хрватске националности, те да је Александар Хрват, који од рођења живи у Загребу, и сматра да је у његовом интересу да првенствено учи хрватски језик.

- Он је у вртићу почео да учи да пише на хрватском, а у основној школи мора савршено да научи првенствено свој матерњи језик, а тек потом и стране језике – главни је њен аргумент у допису који је послала преко адвоката, а који је на груб начин поновила и на рочишту.

Милан је изразио и страх од могуће дискриминације Александра на основу тога што му је отац Србин.

- Као пример наводим да деца у тој школи обележавају дан пада Вуковара и да би Александар могао да буде изложен дискриминацији вршњака - једна је у низу Миланових примедби.

- Пре свега, Александар је Хрват, па нема разлога да буде жртва дискриминације других Хрвата. Годишњицу пада Вуковара, годишњицу Олује и слично обележава цела Хрватска, те је реч о делу историје о коме ће Александар, као и свако друго дете, учити у школи – испричала је Северина.

У свему овоме оно што је несумњиво је да је за дете добро да учи у разреду са још десетак ученика и има пуну пажњу учитеља, да је безбедно и сигурно, нарочито ако се ради о детету познатих родитеља, које по природи ствари трпи већи притисак околине него друга деца. Упис у такву, приватну, интернационалну  школу без поговора,  може да му утре пут да се касније упише у интернационалну гимназију и настави школовање у иностранству.

Странке се на овом рочишту које су засениле мајчине грубе речи, није договорило,  те је исход до даљњег непознат.

Ипак, изнад питања националности, па и изнад самог школовања ипак је важнија срећа која је условљена и тиме да се родитељи на нормалан и људски начин договоре, без таквих преких речи и потезања још тежих тема - бреме које једно дете које је рођењем "мамино и татино" не би смело да носи на својим леђима.

Блиц
фото:интернет