Срби у Федерацији љути на Додика

Припаднике српске националне заједнице у Федерацији БиХ непријатно је изненадила изјава предсједника Републике Српске Милорада Додика да се „неће кретати по Федерацији у званичном смислу… и глумити тамо некога“ коју сматрају да је супротна њиховим интересима.

Република Српска 11.06.2018 | 09:57 Овакав став је негативно дочекан од стране представника Срба у федералном дијелу БиХ који годинама траже да се њихов статус у одређеним кантонима – посебно онима у којим је на власти ХДЗ БиХ – усклади са Уставом БиХ те да им се омогући конститутивни статус.

То је, како кажу, немогуће без дјеловања унутар институција, а не мимо њих или, још горе, игноришући их. Сматрају да је таква пракса опасна и да се не смију занемаривати институције које носе дијељену одговорност за њихов статус. То тврди Јово Јањић, председник Демократске иницијативе сарајевских Срба и додаје како су институције Републике Српске, Федерације БиХ и међународне заједнице најодговорније за положај Срба у ФБиХ који је, како наводи, на нивоу етничког чишћења.

Да је, како, преноси нас-портал.нет, заобилажење институција ФБиХ погубно за положај Срба као и да се они морају јаче и сложније представљати унутар политичког амбијента ван Републике Српске мишљења је и Миодраг Линта, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Најбројнија српска заједница у ФБиХ је она у Ливањском кантону, гдје у општинама Дрвар, Гламоч и Грахово, према резултатима пописа из 2013, живи око 11.000 Срба. Међутим, као и у остала три кантона ФБиХ у којима власт држи ХДЗ БиХ (Херцеговачко-неретвански, Западно-херцеговачки и Посавски) Срби у Ливањском кантону и даље немају статус конститутивног народа.

Најактивнију борбу за побољшање свог статуса у кантонима с хрватском већином претходних мјесеци покренули су Срби из Мостара, којих је, за разлику од предратних 24.000, у том граду данас остало око 4.500.

Иако је још прије двије године у Скупштини ХНК предложен амандман за увођење конститутивности Срба у том кантону, хрватске политичке партије то питање упорно саботирају бојкотом скупштинских седница.

Из Координације мостарских Срба тим поводом послали су писма на бројне домаће и међународне адресе у БиХ, али су одговор и декларативна подршка, како тврде, стигле једино из Амбасаде САД у БиХ и донекле из ОХР.

Положај Срба у кантонима које политички „држи“ ХДЗ БиХ је посебно проблематичан из разлога што су лидер СНСД-а Милорад Додик и лидер ХДЗ БиХ Драган Човић већ неколико пута, декларативно али и фактички, потврдили да су им политички интереси у истој равни те да дјелују на начин неформалне коалиције.

Подсјетимо, приликом усвајања иницијативе у Парламенту БиХ којом се позивају кантони да у року од 30 дана измијене уставе с циљем осигурања равноправности Срба, српског језика, те латинице и ћирилице, посланици из ХДЗ-а БиХ и Додиковог СНСД-а су били против. Тиме су још једном показали колико су јаке везе и висок степен усаглашености њихових лидера Драгана Човића и Милорада Додика.

Наводе да се лидер СНСД-а и кандидат за српског члана Предсједништва БиХ одрекао Срба у ФБиХ и показао да рјешавање питања њихове конститутивности не да му није у врху приоритета, него да су му потпуно неважни у поређењу са пријатељем и ХДЗ-ом.

У тескту се питају да ли је то зато што Срби у ФБиХ не могу својим гласовима да помогну њему, или је схватио да они не желе да подрже Драгана Човића па су му као такви незанимљиви, наводећи да је то познато само њему.

(Нас-портал.нет)