Цијене расту, а грамажа мања

Док с једне стране муку муче са поскупљењима, грађани Српске су, с друге стране, на удару произвођача и трговаца који, смањујући грамажу и заокружујући цијене, такође ударају на њихов животни стандард.

Република Српска 20.05.2018 | 21:49 Подсјећања ради, у Српској је прије неких мјесец дана поскупила већина производа у продавницама, маркетима и пекарама.

Цијене прехрамбених намирница и осталих роба широке потрошње у маркетима у просјеку су отишле горе за 15 пфенига, док су поједини пекарски производи поскупели за чак 15 одсто.

Након 1. фебруара, када је цијена горива отишла за 0,18 КМ, услиједило је ново поскупљење од 7 пфенига по литру.

Недуго након тога, у пекарама у Српској горе су отишле цијене готово свих производа. Тако је, напримјер, цијена домаћег хљеба са 1,2 скочила на чак 1,5 КМ, сендвича са двије на 2,3, пита за 10 пфенига.

Удар на кућни буџет

Из удружења потрошача поручују да су ова поскупљења велики удар на кућне буџете грађана, с обзиром на чињеницу да многи од њих ионако једва састављају крај с крајем. Међутим, када је ријеч о урушавању животног стандарда становника, у овим удружењима у готово исту раван са поскупљењима доводе све учесталије случајеве смањења грамаже производа широке потрошње.

На домаћем тржишту све више је производа у све мањим паковањима, док њихове цијене остају непромијењене. Ријеч је о робама широке потрошње, прије свега прехрамбеним намирницама, које су претрпеле промјену у грамажи, на штету потрошача.

Тако је, умјесто килограма, на рафовима све више паковања пиринча од 800, а шећера од 900 грама. Поједини произвођачи су врећице тјестенине са пола килограма склизали на 400 грама, за колико су калирали и неки сухомеснати производи, прије свега саламе. Тегле киселих салата и пекмеза теже 680 уместо некадашњих 800 грама, а врећица готове супе, која је донедавно била довољна за 4, сад је углавном предвиђена за 3 тањира.

Трговци

Највеће смањење грамаже претрпјели су слаткиши и грицкалице, тако да су чоколаде од 100 грама права ријеткост, а замијениле су их оне које су лакше за 20 одсто. Умјесто 50 грама, чипс се продаје у паковањима од 35, па чак и 27 грама.

Кад је ријеч о млијечним производима, јогурт од 200 грама више не постоји, већ купци морају да се задовоље чашицама од 180 и 150 грама.

У штедњу су ударили и произвођачи хигијенских потрепштина, тако да грађани, умјесто 10 - како је било од кад је свијета и вијека - у паковању добијају 9 папирних марамца или 8 хигијенских уложака!

Паковања

У удружењима потрошача кажу да им се грађани посебно жале на смањену грамажу чоколада, шећера, пиринча...

"На нашем тржишту све више је производа у смањеним паковањима. У земљама ЕУ, на примјер, не можете наћи “милка” чоколаду од 80 грама, а код нас свака толико тежи. То је некоректно према нашим грађанима који, нажалост, немају пуно избора. На њих су се додатно обрушила поскупљења, која нимало нису занемарљива, јер је ријеч о производима које грађани морају да купују, и то свакодневно. Проблем је што у многим породицама ради само један члан, за плату од неких 550 КМ, што ни приближно није довољно чак ни за трошак прехране. О пензионерима је сувишно и говорити, с обзиром на то да многи преживљавају од 250 КМ. А трошкови живота само расту, што се неминовно одражава на квалитет живота", каже извршна директорка Удружења грађана “Дон” из Приједора Муриса Марић.

У трговинама мјешовитом робом сазнајемо да су људи све подозривији током куповине, односно да често најприје погледају грамажу на паковању, па тек онда цијену.

"Понекад знају да се обрецну и на нас, иако ништа нисмо криви. Не чуди што, у овим кризним временима, мања паковања доживљавају као превару јер је много оних чија се дневна набавка углавном своди на куповину хљеба, неколико јаја и пола килограма кромпира", кажу у једној бањалучкој продавници.

Заокруживање

Грађане такође љути непостојање апоена новчаница мањих о пет пфенига, због чега трговци на заокруживању цијена од купаца годишње узимају милионе марака.

Наиме, најмањи апоен који је у оптицају у БиХ је од пет пфенига. Како би се спријечиле злоупотребе Централна банка БиХ је прије 10 година донијела Смјернице о заокруживању износа за плаћање у готовинском платном промету, по којима се износи од један и два пфенига заокружују на нула, износи од три, четири, шест и седам – на пет пфенига, док се износи од осам и девет пфенига заокружују на 10 пфенига.

Међутим трговци, посебно у великим тржним центрима, то константно злупотребљавају на штету купаца, тако што цијену од, на примјер, 2,92 КМ, заокружују на 2,95, уместо на 2,90 КМ.

Потрошачи у Српској крајње су незадовољни и акцијским продајама, не кријући да током њих ништа не могу да уштеде. Наиме, дешава се да седмицама, па чак и мјесецима чекају да неки одјевни предмет појефтини, али да од тог најчешће не буде ништа.

Угрожени многи

У Републици Српској има око 117.000 незапослених, док 55 одсто запослених мјесечно ради за мање од 650 КМ, а најмање половина пензионерске популације преживљава са мање од 300 КМ.

С друге стране, званична статистика показује да је потрошачка корпа за четворочлану породицу од 2008. године до данас поскупела за 290 марака, док је просјечна плата повећана за 100, а пензија за тек 30 КМ.

У поменутом периоду највише је скочио трошак прехране – са 569 на 695 КМ.

(Српскаинфо)