Интервју - Савановић: Кад су Срби домаћини...

. . . то мора да буде изузетно, да сија, као у НБА! Амбасадор Фајнал фора у Београду говорио је за наш сајт о свакој од екипа понаособ, мало о каријери, другару Љуљу, о Дончићу, али и читању књига с пуленом Мицићем.

Кошарка 18.05.2018 | 12:30 Евролига је за амбасадора Фајнал фора у Београду одабрала Душка Савановића и погодила је право у центар. Ради се о човеку који је много показао на кошаркашком терену, представљао је српску кошарку на најбољи начин, али је и ван терена показао да поседује велику харизму, осећај за хумор и шарм.

Амбасадор је какав Фајнал фор заслужује.

Позвали смо Савановића да га питамо како ће све то  да изгледа у Београдској  Арени и добили оптимистичне тонове.

Изгледа да нас чека прави спектакл.

„Све изгледа светски, све је добро, све се ради под конац, радили су те видео-бимове. То кад Срби раде, када су Срби домаћини, то мора да буде на изузетном нивоу. Биће то добро, у НБА фазону, има све да сија. У питању је најбољи квалитет и ми то радимо јако добро“, рекао је Савановић  за МОЗЗАРТ Спорт.

Припреме су у пуном јеку и све делује добро за сада.

„Иде све својим током, хвала Богу. Нисам у некој организацији, али као амбасадор видим да све теће савшено, боље него што треба. Имали смо окупљање и са волонтерима, 180 је одличан број њих, а ми имамо 200. То је један од података који показује да се све ради на одличном нивоу“.

Наравно, и сам Савановић се нашао у ситуацији у којој до сада није био. Како се сналази?

„Одлично је. Мало је ових дана морам признати физички напорно, има доста обавеза, није их толико било у почетку, али велика је част бити амбасадор Евролиге. Поготово када погледаш ко је био и да ли је уопште био од играча и свих тих имена, значи да ја спадам у групу, како се то већ зове, легенди Евролиге. Искрено не пада ми толико тешко и прија ми све ово. Сналазим се, имам осећај да функционишем са јавношћу, леп сам, знам да се сликам, дајем интервјуе тако да све што треба од мене - ту је“, одговорио је Савановић у свом стилу.

ЖАЛГИРИС НИЈЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ, ВОЛЕО БИХ ДА МОЈ ПУЛЕН ВАСА ОСВОЈИ

Дакле, организационо би све требало да буде на највишем  нивоу, а најважније је како ће све  изгледати на паркету. У саму завршницу Евролиге су се квалификовали ЦСКА, Реал Мадрид, Фенербахче и Жалгирис.

Савановић каже да је најмање пратио турски састав.

„Најмање сам гледао Фенер,  у смислу - газио је све редом, има устаљен систем, када год игра Фенер знам да ће добити и није ми било много интересантно. Не знам да ли бих видео нешто претерано ново у односу на прошле сезоне“, каже Савановић.

Али, као и многи, гледао је Жалгирис. И свиђају му се Литванци.

„Знаш шта, изненађење је фактор, шамар тренутни који може једном да се деси, двапут. Жалгирис је био изненађење у новембру, у децембру,  можда јануару, али пази, када једна екипа стално побеђује, иде, иде, иде,  па то више  није изненађење. Немој да се лажемо. То је екипа која има квалитет и није изненађење. Ако освоје Евролигу, а имају подједнаке шансе као и остали, није изненађење. Имају врхунског тренера, који је био врхунски играч,  имају хемију...“.

Многи Жалгирис пореде са Партизаном из 2010. године.

„Па и Партизан је драо редом, драо, драо, драо и дошао тамо. Ту је.  И имао исте шансе. И сећаш се како  је неславно  у задњој секунди остао без финала. Али добро, то је саставни део спорта...“.

Савановић је изнео и прогнозе пред Фајнал фор.

„Волео бих због Срба да узме Фенер, али и да се то деси Васи Мицићу. То је мој пулен. Да узме и он, што да не?“.

Познато је да Савановић и Мицић имају добар однос и да је Мицић много тога покупио од Савановића што из кошарке, али и из живота.

Чули смо да обојица воле књиге и да је Саван пренео тај пелцер на Васу.

„Нисмо се чули, верујем да му сада сија телефон. Сада те сви зову и фамилија и родбина и комшилук... Нека, нека склони мисли од свега, биће времена да га ја пеглам. Нас је повезала љубав према књигама. У време електронског доба свако се опушта уз ајпед и то.  Нисам за компјутер ни дан данас. Волео сам да читам целу каријеру, само сам с књигом био. И њему сам рекао - пробај. Једна књига је прозор у свет. Оложеш прст и окренеш страницу. Лепо до неба. Њему се све то допало, тај утицај у животу који има књига. Он је упијао моје савете, запамтио и драго ми је што је тако остало код њега везано за књиге. Стигао је до Фајнал фора, није лоше за сада“.

У Београду ћемо гледати и Луку Дончића, Реалово дете с друге планете, које тражи титулу Евролиге пре одласка у НБА.

„Дончић исто за мене није изненађење. Можда је био годину пре Европског и свега. Када је добијао шансу на кашику па су сви били - вау, овај  Дончић ће бити играч. Он је већ сада баш озбиљан играч. Поготово сада. Сада само може да се ужива у том шоуу што он пружа. Па следи НБА. У Европи прави заиста велику разлику. Један врхунски играч“.

ЉУЉ МИ ЈЕ ДОБАР ДРУГАР, МАШИНА, ЊЕМУ СВЕЖИНА ТРАЈЕ 20 ГОДИНА

Реалу се вратио и Љуљ:

„Не знам какав ће бити Љуљ после те повреде. Имао је лигаменте, а сви знамо какав је он физикалац. Да ли то утиче, како утиче... Те прве утакмице је одиграо на свежину, у спорту је то важан фактор који се јако потцењује. Она траје седам до десет дана, зависи од човека. Он је много пута показао дечко да је машина, да код њега свежина траје 20 година. Волео бих да настави тако, добри смо другари, он је врхунски играч, волео бих да буде на свом нивоу у Београду“.

Да се дотакнемо и ЦСКА. Њима је Милош Теодосић отишао и опет  су на Фајнал фору. То је већ  постао аксиом у последњих 15 година.

„ЦСКА је преозбиљна екипа да би зависила од једног играча - отишао Тео. Отишао је раније Кириленко, отишао је Папалукас... Они праве екипу и размишљају да ако оде играч да не шкоди колико год да је велики играч. А Тео је огроман играч. Најбољи плеј што је био. Али опет, ту је Нандо Де Коло. Пази, ја сам са њим играо, још у Валенсији, то је невероватан играч. Жао ми је, у исту руку и драго, што  је растао уз Тонија Паркера. Могао је да учи кошарку невероватно. У другу руку  - жао, што је у његовој сенци, у погрешно време рођен да игра у Француској, требало је да буде лидер репрезентације. Тако да Тео  јесте отишао, али је остао Де Коло. Као и код Фенера. Као отишао је Богдановић, да ли је Фенер исти?  Слушај, то је Фенер,  они то надоместе на 100 начина. Преозбиљне  екипе не зависе од једног играча, колико год да је он добар“.

Да се вратимо на сам Фајнал фор. Какав турнир очекује Савановић? Хоће ли бити пуне трибине?

„Имам информацију да ће бити заиста пуно. А са друге стране ово је први пут да ћу турнир гледати из другог угла, као амбасадор гледаћу из тих неких ложа, упознаваћу људе, учествоваћу активно, интерактивно, једва чекам да све крене  да учествујем и са ове стране. Да видим како функционише. Мислим да ће бити врхунски, да смо добри домаћини, да ће то да буде како треба“.

Како је теби остала Евролига у сећању као играчу? Мало је недостајало до Фајнал фора..

„Са Валенсијом и са Ефесом сам стигао до четвртфинала. Оба пута је било у пет утакмица. Са Валенсијом против Реала, а са Ефесом против Олимпијакоса који је отишао после и освојио га. Али, ето, тако је било, шта да радиш. Радо се свега тога сетим, у спорту једна утакмица све мења“.

Да ли ти је жао што ниси успео да евролигашку каријеру крунишеш и са одласком на Фајнал фор?

„Па како није. Пази, верујем да питаш ове људе који су освојили по 500 тога свега, жале због нечега што су пропустили. Наравно. Не могу да вратим, али жао ми је, било би лепо. Мада, могло је и без тога, толико сам тога остварио, имао прелепу каријеру, требало би да будем луд да сам незахвалан“, закључио је Савановић.

Сада ће имати ипак прилику да учествује на Фајнал фору, али из потпуно другачијег угла. Није много људи имало прилику да буде амбасадор Фајнал фора у својој земљи.

Душко ће имати ту част.

Извор: моззартспорт