Акција “Бљесак“: Америка против?

Хрватска војно-полицијска акција “Бљесак”, која се догодила 1. и 2. маја 1995, изненадила је и, иначе, добро обавијештену америчку ЦИА на шта указују записници са састанка одржаног 4. маја, само два дана након ове акције, пише хрватски портал Еxпресс. хр.

Регион 02.05.2018 | 07:30 Можда и важније од тога, наводи портал, записници показују колико су се САД противиле оружаном ослобођењу, како се наводи, окупираних подручја западне Славоније.

"Присутни су изразили забринутост због војне ситуације у Хрватској. Замјеник шефа ЦИА јасно је савјетовао присутне да је ситуација запаљива и да постоји могућност озбиљне ескалације сукоба у Хрватској и Босни, укључујући и српску интервенцију, уз минимално претходно упозорење”, наводи се у записнику и додаје:

“Присутни се слажу да хрватском предсједнику Туђману није било јасно да америчка влада не одобрава хрватске потезе. Одлучено је да су потребни одређени кораци како би се јасније искомуницирала америчка забринутост".

Као важно портал наводи да је састанку присуствовао и Ричард Холбрук.

Управо на њега и његове сараднике из америчког министарства спољних послова пала је одлука да изврше притисак на Фрању Туђмана.

Један од предлога био је, додаје се, и састанак са замјеником америчког предсједника Ал Гором и то у Лондону.

"Присутни се слажу да треба извршити притисак на све нивое хрватске власти како би прихватили блаже ставове: демилитаризација ослобођених подручја, повратак српских цивила и поновна успостава УНЦРО-а у Сектору Запад. Прихвати ли Хрватска ове приједлоге, САД би подржале распоређивање хрватске цивилне полиције у Сектору Запад и уклањање војне силе РСК", стоји у записнику уз напомену да тај задатак припада министарству спољних послова.

А то, наводи се, значи Холбруку и његовим сарадницима.

У записнику стоји и да су присутни расправљали о потребним корацима како би се осигурало да Хрвати јасно виде америчке ставове о њиховим војним операцијама.

“Присутни налажу да се одмах обавијести хрватска страна о нашој дубокој забринутости те да предложимо састанак замјеника предсједника с предсједником Туђманом у Лондону као један од начина преношења информација Хрватима о бризи због Туђманове војне операције", пише у документима ЦИА, према хрватском порталу.

Еxпресс пише и да је “апсолутни успјех” Бљеска разбјеснео и руководство, како се наводи, побуњених Срба, па је Милан Мартић наредио гранатирање Загреба касетним бомбама.

Погинуло је седморо људи, повређена је 181 особа, а оштећено је и 277 аутомобила.

Мартић је касније у Хагу осуђен на 35 година због ратног злочина, а један од најважнијих доказа била је снимак гдје он отворено признаје да је наредио гранатирање Загреба као одмазду за Бљесак.

Извор: Тањуг